Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Priča o robiji, erosu i tanatosu
Priča o robijašu koji je umeo da leti
D. S. je mogao da leti. Zasad, doduše, samo u snu, i ne u svakom, ali sama činjenica da je leteo barem jednom nedeljno, da se s tih nokturnalnih krstarenja vraćao pun priča o čudesnim nepoznatim predelima majke Srbije što ih je iz ptičje perspektive otkrio i o neobičnim pticama koje je u vazduhu sretao,
ta činjenica, u početku primljena kao egzotična sposobnost zarobljenog robijaškog tela bez korisne upotrebe, i sumnjiva ako je čovek preko dana trezveno rasmotri, poče ga sve više uznemiravati, pa mu davati i neke još nejasne nade.
Ali bilo je to davno, daleko pre nego što je doveden u sobu za rekonvalescente. Tu u svoje letačke sposobnosti nije sumnjao. Verovao je da mu jedino nedostaje vežba, kao i ptiću tek izašlom iz roditeljskog gnezda, a sve ostalo da je u redu.
Pitao sam ga zašto nije tražio da ga pošlju u avijaciju, ako mu je baš toliko stalo do letenja.
– Da leti u avionu može svako – rekao je nestrpljivo. – Ja hoću da letim sam.
D. S. je u KP dom Mitrovicu, pa posle kao bolestan s nama u Niš, sproveden neposredno pre služenja vojnog roka, osuđen za nanošenje samopovrede s ciljem da bude oslobođen vojske. Skočio je, naime, s krova neke barake i pri tom polomio butnu kost. Bio je srećan što mu nije povređena jedna od ključnih, za letenje presudnih.
Njegova odbrana da je do nesreće došlo jer nije uzeo u obzir snažan severoistočni vetar koji je u tom času duvao nije uzeta u obzir. Niti činjenica da ljudi ne lete, da onaj među njima koji tvrdi kako to može možda je dezerter neke druge, nikako obične vrste.
U ono vreme, kad se i u ljudskim sasvim zdravim postupcima gledala bolesna neprijateljska i kontrarevolucionarna delatnost, pravo se ludilo nije priznavalo.
Ludak je bezbedno mogao biti reakcionar, ali reakcionar nije mogao biti lud. Morao je biti pametan, lukav, smišljen. Morao je biti podmukla, zločesta svinja. Najuporniji reakcionari su poludeli samo zato da bi neometano mogli grditi komuniste, a oni najopasniji su morali poludeti da bi se protiv njih borili.
Noga mu je izlečena a on poslat u zatvor na pet godina, posle čega ga je opet, umesto slobodnog neba, čekala zemaljska Narodna armija. I to kopneni rod, što ga je, pretpostavljam, još više unižavalo.
No comments:
Post a Comment