Pages

Friday, August 05, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXXIV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXXIV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 

Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi 
Priča o robiji, erosu i tanatosu 
Priča o robijašu koji je umeo da leti 

Na robiji je pokušaj letenja obnovio. Dok je bio u karantinu, skočio je sa gvozdenog mosta II zgrade na beton i slomio obe noge. Opet je s rukama imao sreću. Manje je sreće imao sa dr Lanjijem, ali je nekako i njega preživeo. Kasnije je i taj promašaj objasnio sopstvenom greškom.

– Šta je bilo ovog puta? – upitao sam ga.

Oduvek sam imao simpatija za izuzetne ljude, koji se nisu podavali empiriji i nasedali logici, nego su nastojali da prodru iza privida očiglednosti. Moj najbolji prijatelj tokom okupacije, a svakako i najpametniji, dobar je deo vremena provodio na lečenju u kovinskoj ludnici. Uvek mu je dugo trebalo da povrati razum koji bi normalnim životom oštetio. Voleo sam, takođe, ekscentrike i neuspele hohštaplere. A uspele lažove direktno obožavao.

– Nisam imao dovoljan zalet. Trebalo je skočiti s krova – odgovorio je.

Kad su ga po kazni zbog ilegalne aeronautike držali u samici, bio se sprijateljio s golubovima koji su gnezda svijali ispod nadstrešnice paviljona. Odvajao je od bednih kažnjeničkih sledovanja hleb za njih. a_glimmer_of_reason

Mrvio ga je, u vodi mekšao i kroz rešetke hranio. Jeli su mu ubrzo iz ruke. Tvrdio je da mu golubovi nisu ostajali dužni. Poveravali su mu svoje letačke tajne. Žalio je, međutim, što su to bili obični divlji golubovi, bez rafinmana u veštini, što među njima nema pitomih „prevrtača” koji bi ga naučili lupinzima. Na moje pitanje kako se sa njima sporazumevao, odgovorio je da među profesionalcima, o profesiji kada je reč, u sporazumevanju nikad nema teškoća.


Primetio sam da je on možda i imao koristi od njihovog društva, ali golubovi su, mimo privremenih u hrani, imali samo trajne štete. Navikli su da ih neko hrani. Kako će sada bez njega? Odgovorio je da većini sada to ne smeta, jer su mrtvi. –

Kako, zašto mrtvi?

– Pa, kako sam od kojeg naučio šta sam imao, zavrtao bih im šiju i jeo ih.

No comments:

Post a Comment