Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Zatvor kao civilizacija
Idimo nekim redom.
Vidimo, najpre, da je život zatvorenika pod stalnim nadzorom za to određenih službi, i da se u taj nadzor, potajno, kao potkazivači, uključuju i neki od zatvorenika, građana tamničke zajednice.
Primećujemo da su brojnim ograničenjima i striktnoj kontroli podvrgnute komunikacije sa spoljnim svetom i na minimum reduciran protok informacija.
Iz svega što smo tokom knjige izneli, vidljivo je prisustvo represije, ustanovljene strogim kućnim redom i njegovom drakonskom primenom.
Zapažamo opštu korupciju i manipulisanje privilegijama, kojima se zatvorenik ucenjuje da bi se odrekao zatvorske solidarnosti i postao saučesnik uprave.
Ne može nam promaći da se u zatvoru rad ceni i preko njegove razumne, nominalne vrednosti, jer se, pored potrebe, što je razumno, uzima kao dužnost, što je, ajmo reći, još i shvatljivo, ali se tretira i kao čast, no, uprkos tome, ne uspeva da reprodukuje tu vrednost ni u jednom proizvedenom dobru.
Dokazali smo nepravednu i neracionalnu raspodelu društvenih dobara.
I, pozivajući se na zatvorske ekonomije, autarkičnost tamničke privrede.
Takođe i bednu proizvodnju, opterećenu tuftom i izopačenu lažnim statistikama, nizak materijalni standard i primitivnu tehnologiju života, svedenu na zadovoljenje primarnih potreba.
Primetili smo i efektno opadanje simptoma civilizovanog društva.
Uočili smo opšte siromaštvo, iz kojeg je isključena jedino povlašćena manjina robijaša, u kolaboraterskom odnosu sa upravom zatvora.
Jasna nam je bila vapijuća disproporcija između proklamovanih načela o svrsi kazne lišavanja slobode uz prinudan rad s praksom njihove primene.
Providan nam je bio i „vaspitni” karakter vladajuće društvene filosofije.
Izneli smo na raznim primerima ekskluzivnu hijerarhiju funkcija i njihovu pristupačnost samo određenom sloju privilegovanih robijaša.
Pobrojali smo Zakone i Kazne, osvedočili se u njihovoj preteranoj oštrini, arbitrarnoj zloupotrebi i nepostojanju pravne zaštite na robiji.
Strah i strepnju osetili smo kao konstante robijanja.
Naučili smo se egzistencijalnom moralu, proisteklom iz stalne ugroženosti i brige za opstanak, i kroz to, kako se postaje životinja a da se ne prestaje biti čovek.
Duboko smo doživeli razarajuće i depresivno odsustvo inicijative i šansi za ličnu sreću.
A naročito hroničnu psihologiju opsadnog stanja i ugroženosti spoljnim (uprava) i unutrašnjim (cinkaroši) neprijateljima.
Bili smo svedoci opšte depersonalizacije ličnosti.
Društvene mrzovolje i ubitačno mrtvog, praznog i dosadnog života.
Pa zar sve to nije dovoljno za jednu civilizaciju?
No comments:
Post a Comment