Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Sistem manipulacije povlasticama i opšta korupcija
VIadavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama). Baza despotije tako se širi od oligarhije prema zanemarljivo uskoj povlašćenoj manjini, koju sledi strahom pasivizirana većina, a ovu, opet, zanemarljiva manjina buntovnika.
Na robiji je to podela na upravu sa svojim službama, javno povlašćene robijaše (s potajnim cinkarošima), strahom ukroćenu zatvoreničku masu i grupicu buntovnika.
Pošto svaka manipulacija pretpostavlja korupciju (ništa se, naime, ne dobija zabadava), njen duh vlada svakom tamnicom. Kad bi se mogla zagarantovati tajnost saradnje, kad za nju ne bi sledila odmazda, kad bi se mogao savladati zaostali građanski stid – premda je odmazda presudnija – većina bi robijaša, čak, bojim se, i u moje vreme, s upravom kolaborirala.
To su teške reči, ali i položaj robijaški je težak. Nikad niste bili, niti ćete biti u tako velikoj populaciji, a osećati se toliko očajnički usamljen i bespomoćan. Dok ste pod istragom, vaš otpor nadahnjuje i krepi nada da ćete se ipak nekako izvući.
Ona, premda stalnim izneveravanjem već malo oronula, deluje i na sudu. U životu je veštački održavaju bezrazložni – ali poželjni – optimizmi porodice i advokata, ponekad i ohrabrujući primeri sličnih slučajeva, jednom negde povoljno završenih, premda niko pouzdano ne zna kada i gde. Na robiju dospevate prazni, s potpuno iscrpljenim rezervoarom otpora.
Odmah vidite da su vaši izgledi na preživljavanje skromni. Ako ne vidite sami, robijaši će vam to sa zadovoljstvom staviti do znanja. (Za sebe čuvajući bolje izglede.) Nikakvo nije čudo što se počinjete osvrtati za izvesnim podobnostima, jer opažate da ih neki zatvorenici uživaju. Za cenu možda još ne znate. Izvesnu ste spremni da platite, ne smatrajući je moralnim prekoračenjem.
Odlučili ste da poštujete kućni red, da budete primeran robijaš. Uskoro ćete saznati da taj pojam ne obuhvata samo pasivno pokoravanje kućnom redu nego i aktivnu pomoć upravi u njegovom održavanju. Potom ćete saznati i kakva je vrsta pomoći koja se od vas očekuje i jedina ceni. Tada počinju vaše prave dileme, a možda i vaš pad.
Sloboda se ni u tom pogledu ne razlikuje mnogo od robije. Primeran građanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima u njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. „Građanska ravnodušnost” je još za jakobince bila – krivično delo. Zahteva se aktivna saradnja. Prodaja duše đavolu in extenso.
Uzmimo da ne odlazite na robiju, nego u neko industrijsko preduzeće slobode ili njenu ustanovu. U njoj ćete zateći konstituisanu službu i partijsku hijerarhiju koje će se poklapati. Vi se na svom radnom mestu možete koliko god hoćete truditi i ispoljavati izvanredne profesionalne sposobnosti, nećete napredovati ako ne zadovoljite i drugi zahtev te hijerarhije.
Ako s njom aktivno ne sarađujete. Povlastice što slede vaša su korupcionaška plata. Ali sada na boljem položaju, i vi ste okruženi nižim činiocima čija vam pomoć treba, a koji od vas očekuju mišljenje o svom radu. Od njih ćete očekivati sve ono što su drugi od vas već dobili. Napravićete svoje korupcionaško vrzino kolo.
Tako će sistem despotije, kao i sistem robije, davati uskoro sliku kamena koji je u vodu pao i obrazovao sve šire i šire korupcionaške krugove.
No comments:
Post a Comment