Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCLXXXIX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCLXXXIX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Godine koje nisu pojeli skakavci 

U međuvremenu se širom sveta rađaju nove metropole tamničke civilizacije i pridružuju Sremskoj Mitrovici: Catete Road Prison, sabirni centar službe bezbednosti u Luandi (Angola); civilna tamnica u Segbani i vojni logor Séro Kpéra u Parakou (Benin); zatvor Gendarmerie nationale, Nacionalne žandarmerije u Ouagadougou (Burkina Faso); lager Tcholliré (Kamerun);

tamnica Itsundzu (Komoros); kazamat u Adis-Abebi, etiopijska Lubjanka; Zomba Central prison, Centralni zatvor Zomba u Malaviju; Casa de Detancao u Sao Paolu (Brazil); Penitenciaria del Litoral u Ekvadoru; logor Las Mejas u Nikaragvi; Pulau Jerejak u Penangu (Malezija) itd., itd., itd.

Što se policijskih metoda i tamničkih uslova tiče, oni nisu dramatično napredovali. U glavi „Kratak kompendijum ljudskog usavršavanja ili priča o Standardnom minimumu”, u I knjizi Godina koje su pojeli skakavci, opisao sam metode koje su bile u modi od januara 1980. do sredine 1983, pa ću sad, na kraju, pomenuti samo nove. Žalosno ih je malo. Policijsko umeće tužno okamenjeno stoji.

Izgleda da je ujedinjena svetska policijska mašta došla i do svog dna i do dna ljudske izdržljivosti. Još se, naime, ne zna šta je posredi, gde je zapelo, kod mašte ili kod nas? U Peruu se, na primer, zatvoreniku mokri u usta i tako imitiraju zastarele metode jugoslovenskog Golog otoka, a u Komorosu sasvim neoriginalno pribegavaju argentinskom kasapljenju leševa da se ne bi prepoznali.
Lepših novosti, ipak, ima. Čini se da Nesvrstani, zaostajući u svemu ostalom, ovde prilično dobro guraju. U Bangladešu vole da vas naglavce obese iznad vatre i suše kao pršutu; u Indiji preferiraju da vas okupaju u petroleju i potpale, a ženu ako zateknu na lomači s umrlim mužem (u satiju), za kaznu što se ubiti htela, ubija je sud;


u Senegalu vas prže cigaretama, na Sejšelskim ostrvima potpaljuju kosu pa gorite sami, a oni puše; somalski policajci ljube da vas potapaju u bure vode ili da vam unakaze polne organe; u Sudanu vrše sudske amputacije udova, sasvim u skladu s propisima OUN o Standardnom minimumu u mučenju, jer ako vam hirurški odseku levu šaku i desno stopalo, ostavljaju vam levo stopalo i desnu šaku;

u Ugandi je nov običaj vezivanja, zvani kondooya, čiji je cilj priliv priznanja, ali pošto jednovremeno sprečava priliv krvi u stegnute udove, nusproizvodno dovodi do gangrene; u Čileu se zatvorenici nagorevaju kiselinom, a „slučajno nestajanje”, inače južnoamerički specijalitet, nastavlja se; u Hondurasu vas probadaju vrelim iglama, sledeći metode lovca na veštice Matthewa Hopkinsa;

u Meksiku se kriminalci puštaju iz ćelija da napadaju političke, što je, valjda, posledica uticaja nekadašnjih boljševičkih emigranata, uzgred se zatvorenicima uliva karbonirana voda u nos;

Nikaragua, osiromašena građanskim ratom, primenjuje srednjovekovno izgladnjivanje; budući demokrata, general Gadafi priređuje pogubljenja na televiziji; sirijska policija koristi al-Kursi al-Almani (nemačku stolicu), metalno sedalo s pokretnim delovima, na kojoj prinudno sedenje izaziva hiperekstenziju mišića, lomljenje kičmenih pršljenova, gušenje i nesvesticu;

Britanci kao i uvek idu zaobilaznim putem – neučtivim jezikom izazivaju kod nežnijih crnaca srčane udare.