Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Godine koje nisu pojeli skakavci
Jesu li kome?
Onima koji nikad u zatvoru nisu bili?
Nisam siguran da su i njima potrebna. Da jesu, znali bi gde da se o njima obaveste. (Između ostalog, u svakom godišnjem izveštaju Amnesty International, organizacije za zaštitu „zatvorenika savesti”.) Znali bi barem gde su u njihovom gradu zatvori.
Ponekad bi ih, pored muzeja i crkava, obišli i u tuđem. Takvih ljudi jedva ima. Ako ih ima, tražiti ih valja ili u zatvoru, ili među bivšim zatvorenicima. Uvek bivšim, nikad budućim. Budući imaju zajedničku osobinu da veruju kako su zatvori napravljeni samo za druge. Samo bivši robijaši znaju da postoje – za sve.
Knjige, dakle, koje prosečnog i prosečno slobodnog čitaoca zanimaju, a prosečnog se zatvora i zatvorenika tiču, priče su o natprosečno uspešnom bekstvu iz njega. Jedino se u tom interesu otkriva čovekov prosečno nagonski otpor prema oduzimanju slobode. Animalan više nego human.
Otpor koji brani slobodu pokreta, ne nezavisnost mišljenja, slobodu volje, ne suverenitet bića, zoološko kinetičku, ne humanu slobodu.
Zašto je onda knjiga pisana? I zašto ovako – prosečno?
Pitanje zvuči glupo ako ga pisac postavlja pošto je posao obavio, a ne pre nego što ga je započeo. Ja sam ga, međutim, postavio i na njega odgovorio čim sam za sto seo. U uvodnoj glavi I knjige, pod naslovom „Povratak u zatvor ili Peščani čovek dnevnika” napisao sam:
„Za čitaoca je dnevnik gotovo delo, završen život. Za njegovog pisca to je – kao i on sam – život u življenju, delo u nastajanju. On liči na kaleidoskop čije se šare neprestano menjaju i nikad ne ponavljaju, premda smo svesni da uzor (dodaću sada nepokretan kao kod klatna) mora postojati i da je samo njegovo zametnuće od našeg života učinilo nešto više od – kopije (dodaću sada – nov život).
Stoga je i dnevnik koji se stalno ne popravlja, u traženju konačne forme, poslednje istine, najveće moguće srodnosti s izgubljenim modelom – mrtav, kao i život koji se ne živi. To je razlog zbog kojeg sam odlučio da se vratim u zatvor.” (vidi Godine koje su pojeli skakavci, I, str. 18.)
No comments:
Post a Comment