Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCLXXVIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCLXXVIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

 Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Autarkična, samodovoljna privreda 

Sremska je Mitrovica imala samodovoljnu privredu. Ne znam kakva je situacija u tom pogledu vladala po drugim našim kazamatima, ali, sudeći po nivou života, nju nije teško bilo postići. Potrebe su bile rudimentarne, pa je i njihovo zadovoljenje bilo odgovarajuće.

Socijalistička privreda teži istom položaju. Nesposobna za konkurenciju, nepoverljiva prema inostranstvu – jer ona je uvek u nekom neprijateljskom okruženju – prinuđena je da se zatvara u vlastito tržište, koje, u odsustvu ekonomske utakmice, jedino tako može da kontroliše.

Usled slabe propulsivne moći i za robu i za rad i za kapital takva je zatvorena privreda stalno na nizlaznoj produkcionoj liniji, i u kakvoći i u količini proizvoda. Pijace su sve praznije, rad sve neproduktivniji, plate učinku sve neproporcionalnije (povećavajući se u odnosu na vrednost rada, ali smanjujući se u odnosu na životne potrebe).

Zamiru inicijative, a preduzete se obeshrabruju hotimično, jer ovakav koncept privređivanja, bez stvarne konkurencije, ili sa „dogovornom”, sa svemoćnim državnim monopolom, skrivenim pod samoupravljačkom nebulozom, ne trpi novine, kao god što njegov politički pandan ne trpi slobode.

Jedna će novina, uspešna pogotovu, silom paradigme neizbežno dovesti do druge, ova do treće, a onda i do sveopšteg zahteva za novinama, pa najzad i kompletnom reformom ovog besmislenog i neproduktivnog sistema. Jednako kao što će – a to pred našim očima već biva – jedna dopuštena sloboda voditi drugoj, a ova do zahteva za trećom, pa onda do kompletne reforme jednog neslobodnog, moralno nezdravog i istorijski obsolescentnog režima.

Interesantno je da se debalans, a s njim i problemi, i na robiji i na slobodi javlja tek njenim parcijalnim oslobođenjem od ove autarkije.
Do 1973. važio je u SR Srbiji zakon o samofinansiranju KP domova. (Zakon o privrednoj autarkiji, zapravo.) U Požarevcu je, na primer, ostatak od dohotka tamošnjeg preduzeća „Preporod” bio toliki da je izdržavanje celokupne populacije zatvora bilo relativno lako.


„Ocenjeno je, međutim, da je rad pre svega terapeutsko sredstvo i da bi samofinansiranje KP domova bilo štetno sa stanovišta njihove osnovne funkcije, pa je zakon ukinut.” („Politički zatvorenici u Jugoslaviji”, serija članaka u Borbi, 1988.)

Ne znam koliko ovim razlozima treba verovati, jer mi se čine besmislenim. U socijalizmu je rad i na slobodi socijalni lek, a ne način proizvodnje dobara. U protivnom bi tih dobara bilo znatno više. Pre bih rekao da je izvestan porast životnih uslova rad požarevačkog tamničkog preduzeća učinio nedovoljnim za izdržavanje zatvorenika, isto onako kao što povećani zahtevi slobodnog stanovništva prinuđuju zatvorene socijalističke privrede da se otvaraju prema svetu.