Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCLXXXXIV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Godine koje nisu pojeli skakavci
Policiji postrevolucionarnih godina, njenim islednim i zatvorskim organima, kao ni socijalističkom pravosuđu, nisam, nadam se, ni u čemu ostao dužan. Naslikao sam ih onako kako su hteli da izgledaju, ne znajući da će doći vreme kada se tom slikom neće više ponositi.
Oni su, uostalom, proizvod svog vremena, kome i mi dugujemo svoju sliku iz istog vremena. Ponovo ćemo se sresti, kao teme, u budućnosti, za stolom istoričara, koji mnoge od naših ciljeva, nesporazuma, omraza, neće razumeti.
Ali ako ih bude razumeo, pa još s njima i saosećao, naša je bitka bila uzaludna. Godine na robiji stvarno su pojeli skakavci.
Svet je, naime, ostao isti. Rupa za biblijskog Josifa još je otvorena, još prima goste.
I kada taj istoričar bude otišao na izlet izvan grada, da se odmori od biografije ljudskog ropstva, pa u daljini, nad čednim šumarkom od plastike, pozlaćenim zracima gorostasnog reflektora na zalasku, vidi siluetu usamljene sive građevine, natkriljene visokim tornjevima, ne mora se pitati šta je to što vidi.
To je, ako ne pazi šta radi, njegova buduća kuća.
To je i Sremska Mitrovica.
LONDON, 27. mart 1990.
No comments:
Post a Comment