Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, noć između 10. i 11. januara 1983. godine
VI deo Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi, komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci, privilegovani disidenti, evrokomunizam.
Kaže Kermauner:
„(...) Sledim napregnutim očima živahnog Dobricu koji je zamišljen i zabrinut, a zanosan i nepopustljiv; koga energija ne izdaje; koji svaku stvar priča sa urođenim književničkim - pripovedačkim, arhaičkim – darom; koji jasno slika naše teškoće, promašaje, zla, ali u okviru demokratskom, nacionalno svesnom, umnom. Prevodi me u lepu, dobru, bezbednu tradiciju.
Moj pogled na svet je manje jedinstven, oko sebe vidim manje smisla, kod mene su prekinute linije, sve mi beži i svet mi svakog trenutka pokazuje novo lice. Upravo zato mi se sviđa starešinska čvrstina, koja u sebi ima i mladićku lakoću, dečačku sposobnost uživljavanja, prihvatanja. Dobrica u sebi nosi poslanje; posvećuje mu svoj život. Nije li to za primer?
Da li bi trebalo da mi smeta njegova izuzetna odanost srpskom narodu? Nije li i takva odanost sama po sebi za primer? Da li bi trebalo da budem nezadovoljan što Slovence i njihove probleme skoro da i ne poznaje? Ne izgledaju mu dovoljno značajna, da bi želeo da se sa njima upozna? Nisam li ja zato ovde, da mu ih otkrijem, da ga privučem na slovenačku stranu? (...)“
Sa najvećim brojem ovde obeleženih Dobričinih osobina i sa opisom njegovog ponašanja, sa mišljenjem o njemu kao o čoveku pozvanja i poslanja, i ja bih se složio. Samo ima jedno zapažanje koje je tačno, a koje pobuđuje sumnju. Kermauner kaže da mu se sviđa starešinska čvrstina koju u sebi ima i mladalačku lakoću, dečačku sposobnost uživljavanja i prihvatanja.
Ima u toj starešinskoj čvrstini nečeg iz onih godina posle 1944. godine, kada su ti ljudi bili mladi, još uvek puni ideala, još uvek sposobni da se za nešto oduševljavaju, ali su u sebi zadržali ratničku čvrstinu. To neosporno daje Dobrici izvesnu čar. Ali na koji bi način ta osobina mogla uticati na vlast, ne tuđu, nego eventualno njegovu. na vlast na koju bi on imao uticaj, to je drugo pitanje.
No comments:
Post a Comment