Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, noć između 10. i 11. januara 1983. godine
II deo Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi, komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci, privilegovani disidenti, evrokomunizam.
Komentar. I opet taj nemogući hibrid, taj spoj između hrišćanstva i marksizma, taj tzv. hrišćanski marksizam ili marksističko hrišćanstvo. Želi li Kermauner da od marksizma napravi religiju ili da od hrišćanstva napravi ideologiju?
U prvom slučaju on bi se vratio u staro doba marksizma kada je on zaista bio religija. U drugom slučaju on bi išao stopama crkve koja je pokušala od jednog slobodnog hrišćanstva da napravi ideologiju. Ili je to zapravo pokušaj da se socijalizam moralno izmeni, odnosno da se moral Nječajeva zameni moralom Hrista?
U jednoj rečenici međutim primećuju se tragovi izvesnih shvatanja za koja ne znam da li ih je Kermauner delio, ali koja su ovde do te mere prisutna da mi se čini da ih je morao deliti. On je mora biti stajao nekada daleko više u levo nego sada. Ja ne znam, ali možda je bio i član Komunističke partije. Razmišljanja, stilizacija, forme u kojima saopštava neke od svojih misli kriju u sebi takvo nasleđe.
On govori o praksisovcima i kaže da „oni nisu pali u prazan antikomunizam“. Time hoće da kaže zapravo da je principijelan antikomunizam u stvari prazan antikomunizam. Time odaje poštu svojim odbačenim idejama onako isto kao što nesvesno rade to ljudi tima M. D. U drugom delu te rečenice još je opasniji znak.
Hvaleći praksisovce što su se odupreli takvom putu totalnog odbacivanja komunizma on kaže „premda bi se mnogom neprijatelju tako izmenjeni najviše sviđali“. To „neprijatelj“ zvuči grubo i to zvuči upravo onako kao što tu reč izgovaraju ortodoksni komunisti kada nakon izgovaranja takve reči dolaze dela koja vode u zločin. Nema u tome ničeg hrišćanskog.
No comments:
Post a Comment