Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, noć između 10. i 11. januara 1983. godine
III deo Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi, komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci, privilegovani disidenti, evrokomunizam.
Dalje kaže Kermauner:
„Evrokomunizam, doduše, još nije realnost, evrokomunističke partije nisu na vlasti, ali je realna platforma kako za Zapad, kome je kapitalizam odbojan, tako i za Istok, kome je odvratan staljinizam. Ma koliko da se danas u Jugoslaviji obnavljaju centralističko-staljinistički recidivi,“ ovo piše u junu 1981, „niko me neće ubediti da zaostalost zemlje zahteva staljinistička političko-socijalna i ekonomska rešenja.“
Taj nesrećni evrokomunizam, to je moj komentar, očigledno postaje jedina slamka za koju se hvataju razočarani komunisti. Ali i ovde se pokazuje izvesna neravnoteža u razmišljanju. Vrši se poređenje između kapitalizma jednog opšteg sistema i staljinizma jedne varijante socijalizma. Jer kada bi se teza Kermaunerova prihvatila onda bi odbacivanje kapitalizma i staljinizma značilo u stvari prihvatanje socijalizma. Ni ovde ne vidim nijedan jedini hrišćanski momenat.
Kermauner dalje piše:
„Sam nisam ni katolik ni marksista, mada sam i hrišćanin i Marksov učenik. Intelektualac sam, ponosan na svoju ’međupoziciju’, nesvrstanost, neupregnutost. Nije mi stalo da za sebe pridobijem simpatične hrišćane i demokratske marksiste, da ih pretvaram u slobodno lebdeće - nomadske - intelektualce.
Zašto u razgranatom društvu ne bi svako ostao to što jeste, uz jednu jedinu promenu: da se svako de-politizuje, ako je politika izraz za vlastoljublje; da se kultiviše, ako je kultura izraz za smisleni sadržaj ljudskog života? (...)“
No comments:
Post a Comment