Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, noć između 10. i 11. januara 1983. godine
V deo Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi, komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci, privilegovani disidenti, evrokomunizam.
Predrag Palavestra je u jednom razgovoru sa mnom nazvao te ljude o kojima govori Kermauner “uvređeni kraljevi rođaci – pripadnici Fronde“. I ovde se pokazuje to osećanje. Kermauner govori o zajednici misli. Ali tu zajednicu misli obrazuju isključivo ljudi koji su bili u partizanima ili ako nisu - potiču iz komunističkih porodica.
Oni sebe smatraju ravnopravnim građanima, iako se nalaze na marginama društvenog života usled neslaganja sa političkom linijom njihove nekad vlastite partije.
Ali oni nijednog trenutka ne razmišljaju na kojim se marginama nalaze oni ljudi kojima nije dopušteno da imaju svoju partiju, koji je nikad nisu mogli imati u ovoj zemlji, koji nikad u ovoj zemlji slobodno nisu mogli izražavati mišljenje koje je bilo suprotno njihovom i koji ni sada ne veruju da bi u svetu kakav bi želeo da bude Kermauner mogli to mišljenje potpuno da izraze.
Možda se varam, možda u slučaju Kermaunera se varam, ali nisam siguran da bih se varao u slučaju nekih drugih pripadnika te Fronde, ako bi ikada došli na vlast.
A onda, ono što te ljude prema Kermauneru ujedinjuje, mada se razlikuju u nečem drugome, odbojnost naime prema korupciji, staljinizmu, politikantstvu, pokornosti i cinizmu, sve su to odbijanja normalnog, časnog čoveka, koji ne mora čak ni političarem biti pa da sve te stvari odbija.
Tu se ne vidi nikakvo stvarno zajedničko mišljenje. Ništa što bi moglo duhovno da ih povezuje. Ta odbijanja su odbijanja moralne prirode.
Dalje Kermauner govori o Dobrici i ovo beležim samo zato da bih uporedio sa nekim svojim delovima dnevnika u kome ja dajem Dobričin profil.
No comments:
Post a Comment