Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, noć između 10. i 11. januara 1983. godine
VII deo Kermaunerov “Dnevnik” - izvodi, komentari: “Hrišćanski marksizam”, Fronda, Dobrica Ćosić, praksisovci, privilegovani disidenti, evrokomunizam.
Govori zatim o sedmorici profesora Kermauner:
„(...) Za čoveka,“ pri tome misli na Ljubu Tadića, „koji veruje u svoje ideje, društveno državna blokada tih ideja je nešto mučno; naročito ako ne nastaje spontano, igrom sudbine, nego određene ustanove o njoj brinu i budno je obnavljaju. (...)“
Ponovo bih mogao samo dodati da se u tom položaju nalazi toliko mnogo ljudi o kojima Kermauner ne misli. Isto tako mogu dodati i to da dok sam se ja u svoje vreme zalagao za tu sedmoricu profesora i u studentskim demostracijama i kasnije, oni nisu u preteranoj meri održali obećanje da će se boriti za sve one koji usled toga imaju neprilika.
Na kraju krajeva meni je između ostaloga i zbog njih oduzet pasoš, a nikada nisam video nijedan od njihovih potpisa, uostalom ničiji drugi, sem Krivokapića i jednog intervjua Matije Bećkovića, koji bi se brinuli o mom statusu i o mom položaju.
Dalje kaže Kermauner:
„(...) Može li se Ljubi prebaciti da, usled te svoje vedrine, svet posmatra suviše jednostavno i misli da će spas doći od humanijeg, više građansko-pravnog marksizma? Nije li svaka - tako dragocena - vera u suštini pojednostavljivanje? (...)“
Jeste. A posebno ako se to pojednostavljivanje kreće u limitiranim okvirima jedne zastarele ideologije i od jedne strašne i istorijski negativno osvedočene prakse.
Međutim ono što je simptomatično u celom tom dnevniku, a što se odnosi i na onaj prvi dnevnik pod naslovom „Druženje sa dnevnikom“, jeste potpuno odsustvo hrišćanskih ideja iz misli Kermaunera. Ja ne znam na osnovu čega on sebe smatra hrišćaninom, kada način na koji misli, stil kojim govori, paralele koje pravi, nade koje gaji, nemaju u sebi ničeg hrišćanskog.
No comments:
Post a Comment