Pages

Thursday, November 24, 2016

ODLOMCI DNEVNIKA, deo XIX

ODLOMCI DNEVNIKA, deo XIX 

Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Dnevnik, subota, 22. januar 1983. godine
 Govor Miroslava Krleže od 1950. „O parlamentarizmu i demokraciji kod nas“. Komentar i paralela 1935 - 1950 - 1983. (V nastavak) 

Govori Krleža dalje: „(...) Glavni mitovi političkog nasilja, batinanja, masovnog hapšenja, koncentracionih logora, noćnih premetačina, pravne i subjektivne nesigurnosti, lanaca i izgona, motivi šestojanuarskog kraljevskog nasilja, koji su trajali dvadeset godina, ostala su isti, a moralna depresija rasla je isto tako iz dana u dan. (...)“

Krleža to govori 1950. godine u jeku informbirovskih progona, u jeku motiva socijalističkog nasilja. A zatim:

„(...) Jeseni 1939., u prvim mjesecima evropskog rata kada su elementi gentlemanskog agrementa Molotov - Ribbentrop zavili čitavu našu političku problematiku neprozirnim čađavim velom guste, paklene magle, drakonskim je mjerama bila ugušen svaka sloboda štampe i sastajanja. Po tiskarama razmiljeli su se detektivi (...).“

Ko danas mili po našim štamparijama? Kakve su to samoupravne tzv. snage, koje obustavljaju naše knjige, skidaju naše pozorišne predstave, i u kojoj meri je ovih 30 i nešto godina jugoslovenska socijalistička štampa bila zaista slobodna.

A onda Krleža veli:

„(...) Glas našeg domaćeg autohtonog glupana, koji osim špricera i klobase ne vjeruje ni u što na svijetu osim u Mali Oglasnik, taj glas malograđanskog nihilističkog defetizma pretvarao se u filozofske sentence, u parole obične filistarske fukare, koja se počela buniti protivu banskog kuružnjaka, kao protivu simbola državne stvarnosti. (...)“ 7sgeorge

Danas se ta ista pobuna oseća protiv bilo kakvog sitnog funkcionera opštinske vlasti u kojoj se u stvari na izvestan način ogleda državna institucija.


 I najzad Miroslav Krleža završava nečim što bez ikakvih promena može da se odnosi i na našu situaciju i da bude poziv i nama danas.

„(...) Zadaća svakog našeg naprednog, poštenog i misaonog čovjeka jeste (a to nije nikakva naročita mudrost), da odvoji istinu od neistine, fantaziju od stvarnosti, parole od narodnog interesa, prosuđujući stvari i događaje po pravilu običnog, jednostavnog i svima razumljivog ljudskog morala i pameti. (...)“

No comments:

Post a Comment