Pages

Wednesday, December 28, 2016

ODLOMCI DNEVNIKA, deo XXXXIII

ODLOMCI DNEVNIKA, deo XXXXIII 

Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

 Dnevnik, nedelja, 27. februar 1983. godine. 
„Umetnost i stvarnost” (Beleška za esej nastavak) 

 Pokušajmo sada ovaj mit da prevedemo u temu našega eseja.

 Uzmimo da Iksion simbolizira umetnost, da Zevs simbolizuje vlast, odnosno partiju, Hera umetničke slobode u koje je Iksion, odnosno u koje je umetnost zaljubljena.

 Nefela u stvari da predstavlja privid umetničkih sloboda koje će se umetnosti dopustiti, a prvi Kentaur – umetničko delo, čudovište, nakazu, stvoreno u spoju umetnosti i lažnih umetničkih sloboda.

Umetnost se zaljubila u umetničke slobode i vlast je shvatila da je mora naučiti pameti ili privesti onom shvatanju umetničke slobode koja njoj odgovara.

 Vlast je stvorila privid umetničke slobode i ponudila umetnosti mesto Here – Nefelu, umesto stvarnosti – privid.

 Umetnost je nasela, umesto toga spava sa prividom slobode i počinje da rađa čudovišta.

 Prvo čudovište, prvi Kentaur svojom lažnošću oplođava druge Kentaure, druga loša i nakazna umetnička dela i tako dobijamo jednu dimorfnu umetnost koja odgovara alogo humanom stanju kod Kentaura. themythofpalestinepart_1

 Što se tiče Nefele koja je rođena kao privid umetničke slobode, ona kao nagradu dobija pravi život. 

Ona počinje da zamenjuje pravu slobodu i da živi u umetnosti kao prava umetnička sloboda.

Ova paralela pokazuje zapravo kakvo je stanje umetnosti danas. Isto onakvo kao što je stanje Iksionovo koji, kažnjen i zapaljen gori na nebu, dok se dole Nefela plodi, dok dole Nefela rađa umetničku nedonoščad.

No comments:

Post a Comment