Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, utorak, 8. mart 1983. godine
„Umetnost i stvarnost“ V deo (Beleška za esej - nastavak)
Jedna beleška za nameravani esej “Umetnost i stvarnost.”
Bez obzira na to šta bi čovek načelno mogao kazati na ovu temu, anketom postavljenu, neodoljivo mi se nameće i jedno drugo pitanje koje je prilično praktičnog motiva.
Naime čovek bi mogao kazati da je čitava ova kampanja, čitav ovaj problem ovako postavljen nastao usled tradicionalnog nepoverenja partije prema umetnosti, jedne doktrine prema umetnosti, i da je to samo ponavljanje jednog arhetipskog ponašanja partije u odnosu na umetnost kad god ona nije zadovoljila izrečene ili neizrečene partijske zahteve.
Ali u ovom specifičnom slučaju kad se Jugoslavija nalazi u ovakvoj ekonomskoj, sociološkoj, ideološkoj, psihološkoj krizi, lako je moguće da svesno ili nesvesno partija upotrebljava ovu temu, i dramu navodnu oko ove teme, da na neki način otkloni pažnju publike od mnogo bitnijih problema vlastite krize, nego što je pitanje nekoliko knjiga što obnavljaju, ili na nov način, nedopušten partijski način, neke teme, ili zadiru u neke nove do sada tabuisane teme.
Naime čitav se povod meni ne čini dovoljno ozbiljnim da bi partija u toj meri morala da reaguje.
Da dodam još jednu primedbu koja bi mogla ovome da se suprostavi.
Sa partijskog stanovišta, dakle sa režimskog stanovišta, jasno je da je problem nacionalnih odnosa jedan od bitnih problema i da se na njemu bazira u stvari opstanak Jugoslavije, pa bi onda čovek mogao kazati da je to osnovni motiv i da „Golubnjača“ predstavlja iskreno veći problem u ovom trenutku, nego što ga predstavlja recimo mišljenje Nikole Miloševića o nekoj Lenjinovoj ulozi u pretvaranju revolucionarne partije u partiju terora i pritiska.
Dakle da su u pitanju stvarna, praktična politička pitanja, a ne neka doktrinarna, ideološka, pa čak i moralna.
Није везано за овај коментар, али паде ми напамет да сам негде прочитао да је господин Пекић имао велики необјављени интервју са Миланом Стојадиновићем, премијером Југославије пре II светског рата, који мислим да је био у сродству са госпођа Љиљаном. Да ли је то тачно и да ли има шансе да нешто из тог интервјуа буде икад објављено? Или сам под старе дане ја опет нешто погрешно запамтио.
ReplyDeleteDragi gospodine Jovanoviću,
ReplyDeletepre svega mi je drago da ste se javili, a lako ću Vam odgovoriti na Vaša pitanja.
Prvo dr Milan Stojadinović je moj rođeni ujak (brat moje mame) kao i njegov brat Dragomir Stojadinović. Pekić je napravio veliki 24-časovni intervju sa Dragomirom u Londionu 1974. godine. Taj intervju je objavljen u celosti od strane Službenog glasnika u knjizi pod naslovom "Vreme i novo vreme".
Nadam se da sam sada razjasnila neke stvari u vezi sa tim problemom.
Srdačan pozdrav.