Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Utorak, 15. mart 2009. godine
Kestler - Bricks to Babel. (Nastavak komentara i citata.)
Na strani 327. u odeljku „Logika smeha“ koji je takođe uzet iz knjige Akt kreacije priča, pa kasnije analizira Kestler jedan vic koji me seća na neke naše političke statistike. Doktor teši pacijenta i kaže:
„(...) Vi ste veoma ozbiljno bolesni. Od deset osoba koje imaju vašu bolest, samo jedan preživljava. Vi ste srećni što ste došli kod mene, pošto sam ja upravo imao već devet pacijenata sa istom bolešću i svi su oni umrli.
Doktor,“ kaže Kestler, „živi u terminima apstraktne statističke verovatnoće, čiji zakoni međutim nisu primenljivi na individualne slučajeve, i tome treba dodati još jedan obrt.
Zato što u kontrastu sa onim što se obično podrazumeva, pacijentovi izgledi na preživljavanje nisu nimalo poboljšani zbog toga što se pre njega dogodilo, i još uvek su jedan prema deset, isto onako kao što crveno dolazi na ruletu uvek sa 50/50 mogućnosti, iako je crno moglo da ispada devet puta pre toga redom. To je jedan paradoks teorije verovatnoće, jedna matematička šala. (...)“
To prestaje biti šalom kada kaže da će od grupe od 100 ljudi, 10% biti streljano, pa se onda decimacija vrši ne na taj način što se uzme svaki deseti, nego se prvih deset streljaju. 10% još uvek je zadržano, i statistički uzeto račun je potpuno čist.
Ovaj moj komentar mogao bih nastaviti sa primerima iz onih veleumnih statistika koje nas ubeđuju kako nam ide dobro uprkos svim očiglednostima koje nam pokazuju suprotno.
No comments:
Post a Comment