Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Četvrtak, 3. mart 1983. godine
A. Kestler The Bricks to Babel. (Nastavak citata i komentara III deo.)
Na strani 204. u poglavlju „Arrival and Departure“ što je u stvari naslov njegovog romana, gde je on završio svoju trilogiju započetu sa Spartakusovom pobunom u Gladijatorima i boljševičkim čistkama u Pomračenju u podne, Kestler na jednom mestu kaže:
„(...) Ako neko hoće da objasni zašto se Petar ponašao kako se ponašao, on mora da od početka odbaci takozvana ubeđenja i etička uverenja. Ona su bila samo pretekst mozga, fantomski projektovani pretekst izvesnih mnogo intimnijih zbivanja u njemu. (...)“
Hoću da kažem da ova primedba Kestlerova je vrlo značajna u stvari u praksi pisanja. Vrlo često smo skloni da redukcijom svedemo stvari na uprošćene šeme i upravo zbog toga izvesni junaci naši kao nosioci nekih velikih ideja izgledaju mrtvi zato što su isključivo nosioci tih ideja, i mi se nikada ne trudimo da tražimo, da se potrudimo da potražimo i nekakve intimnije, emotivnije, dublje, lične razloge za pristajanje uopšte uz takve neke ideje.
Kestler je u ovom svom odlomku dodao jednu rečenicu koja pokazuje pravac u kome je on pokušavao da nađe neka objašnjenja, recimo za Petra. On kaže:
„(...) Nema značaja da li je on bio heroj proletarijata ili mučenik katoličke crkve, pravi ključ je u njeg
ovoj žudnji za mučeništvom. (...)“
Dobro, to je jedna mogućnost koja ima svoju psihološku, gotovo psihopatološku osnovu. Ali postoji čitav drugi niz mogućih drugih uzroka koji moraju da se unesu u jednu ličnost da bi ona bila zaista realna i živa. Niko nije prosto pion svojih ideja.
Drugo, sve te ideje nisu došle s neba. Nisu dar božanskog otkrovenja, nego su jedan dubok napor vlastite misli da nađe formulaciju za neka lična, bitna iskustva i bitna osećanja. Ukratko, racionalizacija nečeg što je krajnje lično, čak i emocija, igra tu veoma značajnu ulogu.
No comments:
Post a Comment