ODLOMCI DNEVNIKA, deo LXXXXII

ODLOMCI DNEVNIKA, deo LXXXXII 

Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Utorak, 5. april 1983. godine.
 „Rgnem ti ga majci“ i atlanđansko poreklo Srba – od Milića od Mačve (nastavak)

 I u pogledu Atlantide odnosno njenom mestu Milić od Mačve daje doprinos nauci. Naime ja sam uvek do sada mislio da se Atlantska lokacija Atlantide zahvaljuje Platonu, međutim – ne. Milić od Mačve optužuje Platona za jednu drugu teoriju i kaže:

„(...) Platon je, dakle, sasvim pogrešno zaključio u svojim čuvenim kazivanjima, da bi Atlantidu trebalo tražiti u Sredozemnom Moru, na mestu današnjeg ostrva Tere (Santorina) ili u oblasti Balearsa (Majorka).“ A sada dolazi poslastica.

 „Napominjem da su Atlantiđani razvili supra-civilizaciju, uspostavivši svoje moćne kolonije u Srednjoj Americi i okolo cele Afrike, posebno u Egiptu, Mesopotamiji i u Indiji.

Oni su se, kao uspravni Kromanjonci, visoki i do pet metra, crvene i guste kose, a puti bronzane i pegaste, ukrstili sa evro-azijsko-afričkim povijenim neandertalcem, visokim svega 1,5 metra, stvorivši novi tip čoveka – SO-RABA - dakle Srbina – „raba božjeg“ u odnosu na superiornog Atlantiđanina i njegovu kulturu. Stepenaste i kupaste piramide na Bliskom Istoku i srednjoj Americi kao i umetnički izraz svojstven svim tim kulturama, govori da je jezgro te kulture moglo biti jedino u sred Atlantika. (...)“

 Međutim to je stvar o kojoj nauka još uvek raspravlja, gde mogućnosti zaista postoje, ali da vidimo kako Milić od Mačve dalje sprovodi svoje pra, pra svetsko poreklo Srba. Da on očekuje izvesne proteste vidi se po tome što Milić od Mačve kaže:



„(...) Znam da će ova moja tvrdnja i srpskim naučnicima izgledati čudesna, ali i ja takođe znam da bez novog Galileja nema napretka u svetskoj istorijskoj i lingvističkoj nauci... Danas će istoričari,“ kaže Milić od Mačve, „morati ostati po strani dok lingvisti ne završe jedan važan deo posla,“ naravno uključujući i Milića od Mačve.

„Svoje doktorate istoričari mogu kasnije samo obnoviti, čim pomere pojavu Srba i Slovena za nekoliko hiljada godina unazad i to na daleko širi prostor: na istok do Indije i „Veda“, a na zapad do Pirineja i Baska. To je prostor jednog SAMONIKLOG jezičkog i etničkog jezgra, koji je dao pramajku jezik Indoevropljanina i dao veličanstvene spise ’Rg Vede’...

Da se podsetimo ’Rg’ na sanskritskom jeziku znači nešto što je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto na jedno mesto, (rgnem ti ga majci - to je seljački izraz), a „Vede“ znače mudrost, proviđenje, videnije - sve videti umom, vedenije I danas šumadijski seljak kaže kad hoće nešto da osmotri: ’Odoh časak da vednem,’ (vidim, osmotrim). (...)“