Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Petak, 15. 4. 1983. godine.
O legitimitetu Odbora za zaštitu umetničkih sloboda.
(Neke beleške za esej „Umetnost i stvarnost“.)
Odbor za zaštitu umetničkih sloboda je nužna i prirodna posledica i stanja u kome takva sloboda postoji i onoga stanja u kome ona ne postoji. U prvom slučaju je njegovo postojanje omogućeno slobodom koja postoji, a da slučajno tu i tamo ipak ne bi prestala postojati. U drugom ona je, taj Odbor je, zaustavljen nepostojanjem takve slobode.
Svaka debata na temu opravdanosti Odbora besmislena je. Ona se jednostavno ne sme prihvatiti.
Prihvatiti je znači posumnjati u njegovu opravdanost, upravo ono čemu teže izvesne političke provokacije. Ako zakon za sebe drži da je dovoljan u toj zaštiti umetničke slobode, dok u međuvremenu sudi jednog pesnika na robiju, onda zakonu treba otvoreno reći da kao što slobode nikada nije dovoljno, ni njenih obezbeđenja nije dovoljno.
Njena obezbeđenja nikada neće biti suvišna. Ako partija drži da brani slobodu, zašto bi joj smetao jedan Odbor, jedna institucija, koja je tu da joj u toj proklamovanoj odbrani pomogne, ili se kao i uvek razlikujemo u definiciji tog pojma slobode. Ako je Odbor, kako neki kažu suvišan, šta to mari, to ne znači da je i štetan.
No comments:
Post a Comment