Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Petak, 14. oktobar 1983. godine.
Viktorijanci u Blekpulu. (Tori konferencija 1983.)
Godišnja konferencija konzervativaca u Blekpulu. Dominiraju plave boje, kao na moru kada čovek boluje od morske bolesti. Konzervatuivci se razlikuju od histeričnih i konfuznih laburista, na njihovoj konferenciji u Brajtonu, liče na dobro organizovanu mafiju.
Parkinsonova afera na prvi pogled bacila je senku na ovaj pobednički jubilej, ali oni koji vide neku protivurečnost između proklamiranih viktorijanskih ideala gospođe Tačer i Parkinsonove afere sa ljubavnicom, koja treba da mu rodi dete, jer Parkinson je samo realizovao one najdublje viktorijanske standarde u prvom redu hipokriziju.
Što se tiče ideja koje su emitovane sa blekpulske govornice, one su loše, ne zato što su desne, nego zato što su zastarele. Štedljivi konzervativci morali bi znati da je jeftinije vešati ljude, nego ih držati po zatvorima čiji su ključevi bačeni u more.
Štedljivi konzervativci morali bi znati, da je najskuplja vlast ona koja je kratka i zato ne bi smeli da svojim idejama i njihovom primenom učine svoju vlast tako kratkom da se njihovi planovi o uštedi neće moći primenjivati. Štedljivi konzervativci bi morali znati, da se prave uštede ne ostvaruju u restrikcijama proizvodnje nego u razumnim restrikcijama upotrebe.
Štedljivi konzervativci bi morali znati, da je za jednu naciju najskuplja beda. Štedljivi konzervativci bi trebalo da znaju da je štednja na obrazovanju danas, rasipanje intelektualnih potencija sutra. Štednja na umu danas, znači skup um sutra.
I najzad konzervativci bi morali znati, da leve ideje imaju istorijsku šansu uvek, a desne samo ako su razumne, jer leve ideje oslanjaju se uvek na mutnu budućnost, a desne mogu i smeju da se oslanjaju samo na jasnu sadašnjost.
No comments:
Post a Comment