Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Subota, 29. oktobar 1983. godine.
Moje shvatanje književnosti – I deo.
(Odgovor na anketu „Književne kritike“) (nastavak)
17. oktobra dobijam telegram sledeće sadržine:
„Poštovani kolega Pekiću dobili smo Vase pismo. Hvala Vam što ste se javili. Razumem Vas ali Vas molim da nam ipak svakako bar nešto sada odmah pošaljete s tim što ćemo sa posebnim zadovoljstvom objaviti Vaša razmišljanja u celini. Veoma je značajno da ovako uradimo. Sa poštovanjem Vujadin Jokić, Književna kritika.“
Danas, 29. 10. šaljem Jokiću sledeće pismo:
„Dragi Jokiću,
Jedva sam nakon Vašeg telegrama uspeo da iz svog dnevnika snimljenog na diktafonu saberem ovih nekoliko nespretnih i nerazrađenih premisa. Ne vidim da će one u ovakvom stanju mnogo doprineti Vašoj anketi. Molim Vas stoga da ovo tretirate kao amaterski doprinos razmišljanjima na jednu profesionalnu temu i da ga ne štampate, ako ne odgovara kriterijumima vašeg časopisa. Ni najmanje se nemojte ustezati da mi to kažete.
Ja naime nisam pisac, pa ne patim od odgovarajuće taštine. Rukopis kao što vidite nije ni lektorisan, pa ako se štampa u tom smislu valja ga pregledati.
Zahvalan sam Vam na pažnji, izručite moje pozdrave Zoranu, sve najbolje,
Vaš Borislav Pekić.“
Sledi zatim sledeći odgovor na anketu:
„Žao mi je što na anketu ’Književne kritike’ iz ličnih razloga ne mogu odgovoriti iscrpno koliko i njena tema i književna situacija zaslužuju. Sabrao sam ovde tek nekoliko premisa preuzetih iz dnevnika, diktiranih u magnetofon tokom 1983. godine.
Nisu vršene nikakve izmene osim u redosledu beležaka, da bi ove činjenice inače u različita vremena i različitim povodom obrazovale izvesnu celinu, i tamo gde je upadljiva nespretnost usmenog izlaganja zahtevala intervenciju.
1. Nemam poverenja u književne generalizacije, (ni u kakve uostalom), pogotovu ako ih predlažu pisci. U tom skeptičnom svetlu valja gledati i na ove moje.
No comments:
Post a Comment