Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Petak, 11. novembar 1983. godine.
Zver je oblik promašenog božanstva.
Ovo je odgovor na 26. Bratićevo pitanje za „Književnu reč“.
Premise za odgovor koje sam ja razbio u tri kratka. Jedno je:
„Ima li spasa za čoveka?“
Moj odgovor. Ne vidim ga. Ako put vodi u ambis, savršeno je svejedno da li idete njegovom desnom ili levom stranom, ili se pak držite sredine. Jedino praktično pitanje je brzine. Ne moramo baš trčati.
Drugo Bratićevo pitanje bilo bi:
„Šta mislite o politici i političarima?“
Kao pisac odgovaram – oni su za mene građa, ravnopravna sa svakom drugom temom. Kao građanin odgovaram – moj odnos prema političarima zavisi od njihove politike.
I najzad treće pitanje:
„U Vašoj prozi čovek se pretvara u životinju. Kakvo je to spasenje?“
Moj odgovor. Pretvaranje u životinju u prenosnom značenju reči ne u smislu antropocentričnog izdvajanja čovekove svesti iz prirode kojoj pripadaju i životinje, posledica je jednog suprotnog procesa obogotvorenja. (Ikar se takmiči sa Helijem, Rutkovski se obogotvorava kroz ničeanske ideje nadčoveka, koje Hamilton u Besnilu biološki postiže i realizira.)
Dakle, nastoje da tim obogotvorenjem preovladaju ljudska ograničenja bez stvarnog poznavanja njihove svrhe i prirode. Zver je ishod promašenog božanstva. Stvar, međutim, nije u tome da se pretvorimo u nešto drugo, nego da otkrijemo šta smo, i da to što uistinu jesmo, ako smo nešto, razvijemo jednim prirodnim putem.
No comments:
Post a Comment