Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Petak, 11. novembar 1983. godine.
Partija i poslednji Mohikanac.
(Tito na Plenumu 1954. godine.)
U uvodnom izlaganju na III vanrednom plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije održanom povodom slučaja Đilas, Tito je između ostaloga rekao:
„(...) Prije nego što i poslednji klasni neprijatelj bude onemogućen, prije nego što socijalistička svijest obuhvati najšire mase naših građana, ne može biti ni odumiranja, odnosno likvidacija Saveza komunista. (...)“
Treba zamisliti budućnost u kojoj će cela jedna partija, njena ukupna snaga vlasti i policije, celokupna njena birokratija, čuvati već osvešćene narodne mase od jednog jedinog zaostalog klasnog neprijatelja, tog poslednjeg Mohikanca jedne nazadne prošlosti.
Ako bi taj buržoaski fosil znao da samo njegov život održava partiju živom i da bi je njegova smrt obavezivala na raspuštanje, ako je klasno svestan morao bi se smesta ubiti, jer bi time naneo partiji konačan udarac što ga ni istorija ni njegova vlastita klasa nisu uspeli naneti. On sam likvidirao bi ne samo jednu partiju nego čitavu jednu istoriju. Zar to ne zavređuje jedno samoubistvo?
No comments:
Post a Comment