Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
CILJ
Pretpostavka da je Smisao (Svrha, Cilj) ekskluzivno humani koncept postojanja, uslov koji smo, duševnog spokoja radi, i da ne bismo imali osećaj kako mlatimo praznu slamu, sami sebi nametnuli. Jer priroda ga ne poznaje. Njena koherencija počiva na kauzalitetu, a ne na teleološkom načelu: njen je operativni kod „zato što“ nije „da bi“.
Voda, naime ne postoji da bismo mi imali šta da mešamo s vinom, već zato što su se izvesni elementi našli u hemijskom procesu. I ja, dakle, kao biološko biće, ne živim da bih ostvario neki smisao – osim onog koji sam sebi natovarim, ili me s njim svet zavede – već zato što sam rođen, a nisam pušten odmah da umrem, nego sam ostavljen za neku drugu priliku.
I ja, dakle, ne pišem da bih, dobrovoljno ili prinudno, uzeo učešća u nekom opštem smislu, već zato što time najefikasnije sam od sebe sakrivam njegovo nepostojanje. Pisanje se tako izjednačuje sa crnom maramom preko očiju, koja nas, na humanom gubilištu, štiti od istine metka ispaljenog samo za nas.
Zlatno doba dijaloga
Smisao heroizma je u slepom, bezrezervnom, pa ako treba, i besmislenom podvrgavanju višem cilju. Traganju za Zlatnim runom
Čofek se o veri drži. Držafa se o veri drži. Zakonj, porodica, ljubaf, duša, firma, dobro, življenje i mrenje, sve na veri stoji. Razum samo veri prafac čufa ko ovčarski pas ovce u štetu da ne odu. Bez vere u celj, mre se. Tako nam ustrojstvo. Kao svakoj robi. Roba nema vrednjost do tržišnje. Ako kome nemaš da je prodaš, ko da je i nemaš. Još grđe, mesto zaprema.
Roba mora celja imati, nekuda da ide, nečemu da posluži, nešto da donese. I čofek-roba mora profit odbacifati, inače je mrtaf kapitalj. Bez vere u smiso, svoju prođu na žifotnju agoru, sve propađa – čofek, familjija, genos, nacion. Ideje, ma kako fine i umnje, ako se s njima ništo ne radi, ako se kroza žifot ne promeću, trunu kakođ neprodat jespap u magaze.
Zlatno runo
Ne mislimo da postoji cilj koji dopušta svako sredstvo, a naročito onaj koji je vredan tuđe patnje. Nikad nikakav cilj nećemo dostići. Iza nas ostaće samo naša prljava sredstva.
Stope u pesku
CINIZAM
Postoje dva cinizma. Jedan potiče iz mržnje, drugi iz spoznaje. Cinizam iz mržnje unižava onoga ko ga koristi i vređa onoga kome je upućen. Cinizam iz spoznaje i jednog i drugog uči ograničenju naših istina. Prvi je zato prenosilac bolesti, a drugi donosilac leka.
Život na ledu 1983/84
CIVILIZACIJA
Ono što čoveku najpre pada u oči kad pogleda XX vek, jesu ustanove iz kojih izvire i u koje otiče: tamnice, bolnice, ludnice i čajdžinice. Prve zadovoljavaju njegovu strast za istinom; druge – njegovu strast za životom; treće – njegovu strast za mirom; četvrte – njegovu strast za srećom.
*****
Lakrdijaška zamena pojmova savremene civilizacije. Biti human trebalo bi da znači biti mudar, a znači biti dobro vaspitan. Biti vaspitan trebalo bi da znači biti moralan, a znači u moral prerušiti svoje instinkte. Biti instinktivan, trebalo bi da znači biti slobodan, a znači biti predodređen. Biti predodređen trebalo bi da znači biti mrtav, a uvek znači obrnuto biti živ. Biti mrtav trebalo bi da znači ne delovati, a znači živeti po svom stvarnom dejstvu (posthumna egzistencija).
*****
Tek što se rodismo staviše nas u modele, koje je civilizacija vekovima pripremala za nas, ne znajući nam meru, ali pretpostavljajući da se ona ne može mnogo razlikovati od prirodne mere svih ljudi. Ukoliko donesemo sobom neka razlikovanja behu ona vrlo brzo uništena – u ime čovečanstva i, naravno, po nekoj katoličko-inkvizitorskoj logici, u ime nas samih i našeg dobra. Nikad me niko nije pitao šta je zapravo za mene dobro. A kad sam i bio pitan, moje dobro nije uzimano u obzir. I ovoga puta u ime mog dobra.
Život na ledu 1955/59
Civilizacije se zaista ponašaju kao živi organizmi podložni zakonima rađanja, starenja i umiranja, i u životnom ciklusu svake od njih moguće je zapaziti napredovanje bar u fazama mladosti i zrelosti. No napredovanje je relativno i prividno ako se proces posmatra u celini. Istorijskim procesom u celini vlada neumoljiva regresija. Ali, i to napredovanje se otkriva kao relativno i prividno, ako ga stavimo u kontekst bezgraničnosti vremena. U tom kontekstu, niti napredujemo, niti nazadujemo već stojimo u mestu.
Kako upokojiti vampira
Privatno posedovanje, dajući mu najširi, pa i izvanmaterijalni značaj volje za imanjem (svejedno da li značenja ili blaga, moći ili uspeha), oduzimajući mu, naravno, političkoideološko tumačenje, a ostavljajući jedino psihološko, smatram upravo onim nesrećnim istorijskim rukavcem kojim je naša civilizacija otišla do đavola.
Zlatno doba dijaloga
Pažnja nikom ne oštećuje zdravlje.
*****
Pravila igre su temelj svake civilizacije, uslov svakog poretka pogodba za život. Zlatno runo Sa pidžamama, papučama, peškirima, dezodoransima i četkicama za zube pokušavamo, uglavnom bezuspešno, da održavamo razliku između sebe i orangutana.
„X + Y = 0“
Materijalistička civilizacija počiva na dihotomičnom poimanju smrti. Jednovremeno je razume kao nešto konačno, ali i kao nešto što nam obezbeđuje beskonačno (bilo u kom vidu), strahuje od nje, a prozvodi je izvan prirodne nužnosti, pokušava je ugraditi u svoj sistem vrednosti, a zaboravlja je kad god može, ište od nje smisao, a poriče joj ga. I umetnost izražava ovu dvomisao (dvoverje).
Zlatno doba dijaloga
Poslednjih sto godina bile su fatalne u istoriji čovečanstva i ona početna sudbina koju smo izabrali okrenuvši se materijalnoj civilizaciji lagano, ali sasvim neizbežno vodi nas u propast. ***** Mi smo uspeli za poslednjih sto godina da postanemo jedino stvarno opasno biće ove planete. U tom smislu sva pitanja ove civilizacije počinju da liče na situaciju u kojoj bi se čovek koji pada sa pedesetog sprata razmišljao o tome šta će raditi kad bude stigao na zemlju.
*****
Civilizacija je skupni, kolektivni fenomen. To je naročita zajednica načela po kojima živi jedno vreme, to je tip života svih ljudi jednog doba. Nasuprot tome kultura je uvek individualna. Kultura je naročiti nivo saznanja pojedinaca o sebi i svetu, stepen njihovog prodiranja u duhovnu suštinu tog sveta iza granica civilizacije. Ono što nazivamo kulturom jednog naroda to je u stvari kultura njegove manjine, njegove elite, koja je prevazišla granice tekuće civilizacije.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment