Pages

Monday, July 30, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO XXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO XXXV

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 ČOVEK 

Čovek nije penzioner, to nije nikakvo zanimanje. On je penzionisani knjigovođa, penzionisani ministar, penzionisani profesor, radnik, sudija, nameštenik, ali ne penzioner.
 Graditelji

 „Konzekutivno ja“, eto sa čime se treba saživeti. „Kontinualnom ja“, eto čega se treba odvići.
 Tamo gde loze plaču

 Više volim vaspitane hipokrite, nego nevaspitane „istinoljupce“. Sa ovima se lakše živi. Korespondencija kao život 

 Kad se bogataš u dronjke obuče, to je uvek poruga stvarnoj bedi... Čovek mora biti odista bedan, pa da ima pravo bedno da izgleda.
 *****
Ne ubija se čovek kad spozna da je svinja, nego kad uvidi da ni sve ostalo nije od njega bolje. „Razaranje govora“ 

 Čovek je kompromis između životinje i Boga.
 *****
 Čovek se u svetu nalazi u neprijateljskoj tuđini, okružen zagonetkama, ograničenjima i nerazumevanjem. Bez ikakve efikasne odbrane prepušten je smrti. Njegovo je osnovno raspoloženje strah, njegova situacija usamljenost, njegov odgovor očajanje, a njegova odbrana povlačenje u vlastitu egzistenciju.

No budući da je strah sadržina i te egzistencije – strah bez granica i forme, jer ne zavisi ni od kakvih granica niti od kakve forme, kojih smrt nema – to povlačenje liči na bekstvo od lava u lavlju špilju. Ali bekstvo koje, paradoksalno, spasava. Ono priznaje smrti da nas formira, prihvata njenu izvesnost, ali je pretvara u egzistenciju.

Egzistencija i nije drugo nego izdržavanje neodređene mogućnosti umiranja. Strah je prema tome gradilački, a ne razarački faktor života. Ono što jača strah, jača i egzistenciju.
 Kako upokojiti vampira 

 Čovek koji ne zna da fotografiše i vozi kola – danas, taj je zapravo još na nivou majmuna.
 „Rđav dan na Stock Exchangeu“ 

 Šta je čovek bez prošlosti? – Srećan.
 „Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“ 

 Humana skrama koja čoveka odvaja od zveri tanja je od daha na ogledalu, i u ogledalo se neprestano mora duvati ako želimo da se ona održi.
 Zlatno runo 

 Istinski živ čovek ni u šta nije siguran, ni s čim nije gotov. Njemu je sve izvor brige i strepnje.
 Tamo gde loze plaču 

 Čovek je uvek nečemu rob. Uvek se nađe nešto da ga zajaši. Ako nikog ne nosi, nosi sam sebe. Zlatno runo 

 Ljudi koji, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu kadri da menjaju, nemaju mnogo uslova i razloga ni da ih imaju.
 Tamo gde loze plaču 

 Svako pitanje je izokrenuta projekcija odgovora koji u sebi nosimo. Svaka tajna, s čijim se odgonetanjem mučimo, samo je fotografski izokrenuta projekcija neke naše unutrašnje istine. Inače, nikad ništa ne bismo ni saznali. Sve što ne znamo, negativna je projekcija naših znanja. Sve što iz sveta dobijamo, ravno je onome što smo u svet uneli…
 *****
Čovek preterano samopouzdan i koji ne ume da se brine, to je za trgovca i državnika mana koja najskuplje košta.
 Zlatno runo 

 Došavši na svet, čovek nije bio svestan šta ga čeka. Mirijade su morale proći da to shvati. Dobar deo svoje istorije – i biološke i intelektualne – proveo je u bunilu, lud od užasa u koji ga je bacilo saznanje da je bespomoćan pred prirodom i vlastitom sudbinom. Najzad je, takođe kroz vekove, počeo da se privikava, a potom i prilagođava. Najzad je i stvari oko sebe sebi stao prilagođavati. Ali od saživljavanja i sad je daleko.
 Besnilo 

 Sartre je rekao da čovek ne postaje pisac zato što je odabrao da kaže izvesne stvari, već što je odabrao da ih kaže na izvestan način. Čovek, takođe, ne ostaje čovek zato što je odabrao da čini izvesne stvari, nego što je odabrao da ih čini na izvestan naročit način…
 Rađanje Atlantide The Battle Of Abukir

Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan čovek, kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost.
 Zlatno doba dijaloga 

 Čovek koji jednako misli o lepom i unosnom – lep je, ma kakav da je inače. I najlepši na mizerijama poružni. I najubavnijem gubici pokvare izgled.
 Zlatno runo 

 Svođenje, redukovanje čoveka na predvidljive veze između uzroka i posledica uvek je bila odlika kako tehnokratske inteligencije tako i racionalnog humanizma, i tu je ležala tragedija koju je Berđajev objašnjavao, a Dostojevski naslućivao, govoreći o svim onim ljudskim porecima u kojima se, za račun navodnog dobra, uništava ljudska sloboda.
 Rađanje Atlantide

No comments:

Post a Comment