Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
DUŠA
Grehota je ubijati se kad je čoveku duša na mestu. To je kao da ti Bog da, a ti po tome pljuneš. Odbrana i poslednji dani
Znajte da je sve, do duše, potrošna roba, te ne džimrirajte na duši ako već sa dukatima morate. Mimo skupog ulja ima još skupocenijih krčaga u kojima se ono čuva. Svako se ulje može nadoknaditi, samo je krčag nezamenljiv.
*****
Za dušu nema kalauza.
*****
Sve ljudske tegobe potiču od duše. U osnovi, svaka se bolest razvila iz nekog greha.
*****
Naša industrijska dika, i građanska groblja na đubrištima, kakvo je kalimejdansko u Beogradu, krcata su neupokojenih duša onih što su po ovim našim prirodnim lepotama umrli na kolčeve nabijeni, na točkovima rastrzani, repovima konjskim rastrgnuti, handžarima sasečeni, maljevima zatučeni, o drveće obešeni, u izmetu davljeni, na svežnjeve puškarani.
*****
Ako je neko u beznadežnom mraku, važno li je odakle pada senka koja mu dušu mrači?
Zlatno runo
Pravi bankrot je onaj što se ujutru ne brije i sa prozora gleda u daljinu. Onaj kome ni do čega više nije. Koji je pustio dušu da mu u čekinje dugova zaraste.
U traganju za Zlatnim runom
Duša je nalik Minotaurovom lavirintu u kome onaj kome ta duša pripada, igra sve heroje uključene u ovaj mit. Silazi u lavirint vlastite duše kao Tezeus što ga je Atena prinela na žrtvu bikolikom Minotauru. I duboko, duboko u tom lavirintu svoje duše nalazi opet sebe, ovoga puta kao čudovište Minotaura.
Nikakve koristi nemamo ni iskustvom rađanja ni iskustvom smrti. Ispod opijenosti svrhom uvek je potisnut užas da svrhe nema, da je sva svrha baš u ovoj zabludi.
*****
Duša je kao svemir, beskonačna u svojoj konačnosti.
Život na ledu 1983/84
Duša nema nikakvu upotrebnu vrednost, osim da ljudima, kako izgleda otežava život.
1999
Svi Sloveni imaju dušu. Naročito Rusi. Samo se većina njome ne služi. Na zapadu duša im nije potrebna. Oni imaju sjajnu tehnologiju. Ako im zatreba već će nešto smisliti. Veštačku dušu, poput veštačkog bubrega. Zar je važno kakva je, ako funkcioniše.
Besnilo
Ravnoteža duhovnog i materijalnog, duše i tela, davno je poremećena. Pogrešan način života narušio je jedinstvo čovekove primarne prirode, razbio harmoniju bića, nasilno razdvojio njegovu sadržinu od forme, ono što su Heleni zvali duhom i telom, za čije su se jedinstvo svojom mišlju zalagali a životom ga uništavali. Iz tog života istekao je duh kao što teče voda iz krčaga.
Materija je okružila ljudsko telo, nalik na praznu ljušturu, na vlastite oblike, na imitaciju svoje mrtve prirode. Rukotvorine su ponavljale prazninu ljudskog bića. Iako, u načelu, stvaran, jer je bio vidljiv, opipljiv, svet je, baš zbog toga što je ostao prazan, postao privid.
Nešto što ništa ne sadrži, nije ništa. Zaostatak pobeđenog duha našao se u tuđem svetu. Njegovo saosećanje je oslabilo, svojstva mu se izmenila, njegova istorija je zaboravila samu sebe i svoju svrhu. Začarani duh pošao je za materijom i njenim zabludama.
Atlantida
Reč ne obavezuje dušu. Samo delo dušu obavezuje.
“Remek delo ili Sudbina umetnika”
Gde ima mnogo tehnike, duše nema nimalo.
„Obešenjak“
No comments:
Post a Comment