Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
EKONOMIJA
Mi smo preuzeli samo jednu i to goru polovinu tržišne ekonomike – potrošačku, ali smo u onom drugom proizvođačkom delu još na nivou proizvodnje u doba zanatstva. Ne može se biti potrošač ako nisi i proizvođač!
Korespondencija kao život I
Načertanije mi služi u Zlatnom runu da podvrgnem kritici imperijalne aspiracije Srbije, ali sa gledišta jednog racionalnog simeonskog duha, ne dirajući pritom u epsku snagu tog Načertanija i u mit koji je sa njim povezan.
Naime, kritika mora biti data isključivo sa gledišta jednog dubljeg načertanija, jednog dubljeg trgovačkog, ekonomskog osvajanja, čije su pristalice uvek bili Simeoni, nasuprot onome što su zvali bombaškim načinom ili udaranjem u trublje i talambase, a što su i pokazali povodom predaje gradova 1867. godine.
U traganju za Zlatnim runom
Ni onda nisi, sine, razumeo da eksploatacije nema kad se udruže dobar kapitalist i dobar radnik. Pamet i veština s vrednoćom i umećem. Eksploatacija nastaje kad jedno od dvoga omane. Kad kapitalist ili radnik ne valjaju. A eksploatacija, o kojoj po Marxovoj notaciji homerski poju razni Markovići, Tucovići, Lapčevići, Pelagići, Keclerovići i Manojlovići, u oba smera ide.
Ako kapitalist ne valja, eksploatiše se radnik. Ali rđav radnik eksploatiše dobrog kapitalistu. Ko to ne razume, neka se ekonomije mane.
Zlatno runo
Savremeni ekonomski sistemi kapitalizma i njegovog pervertiranog nedonoščeta socijalizma s duhom su sve spone raskinuli, proklamujući materiju kao jedinu osnovu života. Isterivanjem duha iz građanskih aktivnosti, stvaranje se pretvorilo u proizvodnju dobara koju može zameniti i u svakom pogledu bolje obaviti svaki industrijski stroj.
Atlantida
Jugoslovenska privreda pati od ispravne i dosledne primene pogrešnog ekonomskog koncepta koji nijednoj zemlji realnog socijalizma nije doneo ništa do materijalnog, duhovnog i moralnog osiromašenja. Krize u istočnim zemljama, pa i u Jugoslaviji, direktna su posledica, iskonski verna reprodukcija mana političkog sistema, i šanse za razrešenje nemaju bez njegove temeljne izmene.
*****
Želimo slobodnu ekonomiju a strepimo od njenih posledica po standard, upropašćen nepoštovanjem u ljudskoj prirodi utemeljenog, istorijski osvedočenog načela individualnog interesa i sreće. Želimo konkurenciju ali je izbegavamo, jer nismo sigurni hoćemo li je izdržati, pri čemu znamo da ćemo sutra sve to moći još manje.
*****
Komunistička oligarhija pola je veka temeljno i samoupravno pljačkala jugoslovensku „društvenu svojinu“, ostavljajući budućnosti u amanet korupcionaške afere, dovoljno krupne i zamršene da se njima bave i naši daleki potomci, ako od plaćanja privatnih dugova ove oligarhije budu imali vremena.
Godine 1944, započelo se dosta skromno s nekretninom ljudi koji su u međuvremenu, odlukama prekih „narodnih sudova“, postali i sami nepokretni. Potom se prešlo na nacionalnu istoriju po zadužbinama i muzejima, kroz stoleća redom i unatrag, sve do nakita naših srednjovekovnih vladara.
Sledila su ostala javna dobra – ornamentalne ograde oko ustanova, vodoskoci s trgova, mozaici iz crkava – sve što se nekako moglo odšrafiti, otkovati, izvaliti i kući preneti. Na kraju se i pod zemlju sašlo. Srebro, pod tajanstvenim okolnostima u njoj nađeno, pod još tajanstvenijim je, na licitaciji kod londonske firme Sotheby’s, zasijalo iznad nje. Ali, čemu najednom toliko zaprepašćenje i zgražanje?
Čemu čuđenje i lamentiranje? Ukrali su, zar nisu, celu jednu državu sa svim njenim blagom, njenim stanovnicima i njenom budućnošću. Nekoliko srebrnih tanjira manje ili više, zaista ne znače mnogo. Pa ipak, šteta. Srebrni tanjiri bi nam dobro došli. Mogli smo ih napuniti zrnastom hranom za mrtve i pohraniti u njihove faraonske grobove. Mrtvima i pripadaju. Iz zemlje su izvađeni, zemlji neka se vrate.
Sabrana pisma iz tuđine
Jugoslovenska ekonomska kriza otvorena je davno, pogrešnom socijalističkom privredom, nebuloznim eksperimentima u ekonomiji, neracionalnim zaduživanjem i trošenjem inostranih zajmova, zanemarivanjem stvarnih privrednih potencijala zemlje u korist oligarhijskih interesa nacionalnih partijskih klika i korupcijom koja ovakav sistem neizbežno prati.
Stope u pesku
No comments:
Post a Comment