Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
EKONOMIJA
Svaka ekonomska kriza pogađa najpre one koji od drugih zavise, istina od koje ne trpe jedino državni činovnici na budžetu, i lopovi na svom računu, što je kod nas isto. Državne robijaše na istim jaslima i te kako pogađa.
*****
Socijalistička privreda teži samodovoljnoj privredi. Nesposobna za konkurenciju, nepoverljiva prema inostranstvu – jer je ona uvek u nekom neprijateljskom okruženju – prinuđena je da se zatvara u vlastito tržište, koje, u odsustvu ekonomske utakmice, jedino tako može da kontroliše.
Usled slabe propulsivne moći i za robu i za rad i za kapital takva je zatvorena privreda stalno na nizlaznoj produkcionoj liniji, i u kakvoći i u količini proizvoda.
Godine koje su pojeli skakavci
EMIGRACIJA (Tuđina)
Teško da ima išta tragičnije od emigracije, bez nade na povratak, od trajne emigracije. Ovako nešto moram uvek imati na umu, uvek se moram setiti ove ruske crkve u Londonu, ovih Rusa, ovih stranaca, večnih stranaca na Zapadu.
Život na ledu 1983/84
Imigranti imaju u sebi nešto što ih već na prvi pogled izdvaja od ostalih ljudi. Uvek su tako prokleto zabrinuti, nesigurni, uplašeni, zbunjeni. Ukratko, out of place. To ih zauvek ostavlja without a place. Besnilo
Smrt je tuđina, i tuđina – smrt. Spolja ti je vrelo, iznutra hladno. To je tuđina.
*****
Čudo je to, Simeone, sine. Meni nije bilo lako. Ja se nisam rodio Srbinom kao ti i tvoj brat. Niti se Srbinom stvarno osećao. Po duši bio trgovac, po imenu Cincarin, po rodu Romej, po poreklu – konj. Tu za Srbe mesta, osim domicilnog, nije bilo. Ali, živelo se, trgovalo se među njima. Umiralo i rađalo ponovo.
Stranac, tuđin, nisi večno mogao ostati. Morao si se praviti da se posrbljuješ, da nacionalno osećaš, da si i ti rodoljub, jer to se ovde oduvek cenilo više nego da si bogat i pametan, što je i sada za mene najveće rodoljublje do kojeg živ čovek može dospeti. Ti, Stefan i braća vam niste morali svoje srpstvo dokazivati. Ja, bogami, jesam. Još i danas.
Zlatno runo
Emigrant je, pre svega, usamljen čovek. I to ni najmanje ne zavisi od njegove društvene ili personalne pozicije.
*****
Emigracija je nerazlučiv deo evropske istorijske tradicije i nevoljan ishod njenih istorijskih prinuda, a naša emigracija, ma šta, s pravom ili ne, o svakom izgnaniku pojedinačno mislili – neotuđivi deo našeg naroda.
*****
Neke nas mrzovoljne filosofije uče da je izgnanstvo, tuđinstvo, nepripadnost jedini realan način ljudskog postojanja, i da sve što u životu, mahom uzaludno, preduzimamo ne služi ničem drugom nego da taj svoj nesrećni, neželjeni položaj tuđinca i stranca prikrijemo, a po mogućnosti i zaboravimo. Tuđi smo svetu koji nam je tuđ, i tu se, prema takvom mišljenju, ništa ne može učiniti. *****
Svako ko je duže vremena živeo u geografskoj tuđini zna šta to znači. I koliko, čak i ako je dobar, život gubi kada se ne živi na pravom mestu, kada se živi izvan njega, kao što Englezi vele – out of place. A pravo je mesto uvek ono na kome smo porasli. Jer, od sviju tuđina na koje je čovek osuđen, najsnošljivija je ipak sopstvena. (Ali u smislu u kome je od svih krivica najlakša – svoja.)
*****
Nije najteža tuđina što su vam je svojim nerazumevanjem nametnuli drugi. Najteža je ona koju ste svojim nerazumevanjem drugih sami stvorili.
Sabrana pisma iz tuđine
Upoznajući tuđu tuđinu, htedoh da izgubim svoju, da vidim kako je biti stranac u tuđoj zemlji, pošto sam stranac bio u sopstvenoj, i sve to da bih joj se jednom, ako uspem, vratio kao domorodac. Nisam uspeo. Uspeo sam samo da se kao stranac i ovde i tamo odomaćim. Da postanem stranac svuda.
Najpre sam bio prinudni stranac, i to je bolelo. Kad postadoh dobrovoljac u stranstvovanju, stranac po izboru, bol je uminuo. Shvatio sam da je stranstvovanje moja priroda, moja sudbina. Da ću svakad i svuda biti – stranac. I da ću s Nietzscheom, smeti reći: „O samotnosti, samotnosti, zavičaju moj!“
Sabrana pisma iz tuđine
No comments:
Post a Comment