Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ENERGIJA
Energija nije mirna i široka struja svetlosti koja prožima materiju, nego diskontinuiran niz bljesaka odvojenih tminom prikupljanja, sažimanja.
Život na ledu 1955/59
ENGLEZI I ENGLESKA
U Engleskoj vlada jedan klimatski kompromis između večite jeseni i večitog proleća, jedno poluvreme koje bi bilo izvanredno da nema vlage.
*****
Na engleskim koktelima se vodi ona čuvena engleska konverzacija, uz engleski čaj i u engleskom salonu, po zidovima vise slike engleskih konja i engleskih predaka. U kaminu se stalno gasi engleska vatra. Englezi i Engleskinje imaju hroničnu englesku kijavicu i diskretno šmrkću, dok napolju pada engleska kiša na englesku travu.
Korespondencija kao život II
Kako jedan Englez reče: nevolja sa seksom je u tome što se o njemu mnogo brblja ali malo na njemu radi.
*****
Šetnja u Londonu izgleda kao najdivnija pustolovina, naročito ako se žurite i treba nekoga hitno da nađete. Ulica sa istim imenom ima bezbroj, ali jedna ulica nema nikada jedno ime kako bi prostački kontinentalac to pretpostavio. To ne bi bilo sportski. Ulici, takođe, treba dati šansu. Ona se neočekivano preobražava, kažem neočekivano, jer ima mnogo ulica bez naznake.
A brojevima je data potpuna sloboda. Oni obično ne idu ni u jednom pravcu, nego kako se kome prohte. Ako se tome doda engleska stidljivost i nenametljivost zbog koje nema posetnica na vratima, traženje ovde liči na iskopavanje Troje.
*****
Englezi su vrlo uzdržljivi pa im je takvo i sunce.
*****
Englezi su jedan sjajan svet. Naročito njihovi intelektualci. Dok pokazuju potpunu lišenost konvencija, zadržavaju ono što je najbolje u njihovom tradicionalnom vaspitanju, meru, intelektualno poštenje, pristojnost, kritički duh, toleranciju. Beskrajno su srdačni i predusretljivi. Uopšte nisu hladni, jedino što ne dopuštaju da ih uhvatiš za gušu i gnjaviš.
Korespondencija kao život I
Engleska, kada su je optužili da je porobila Indiju, samu činjenicu nije odricala, jedino joj je dala drugi razlog: okupirala ju je, naime, da bi je civilizovala.
„Ko je ubio moju besmrtnu dušu“
Englezima je stranu reč izgovoriti gore nego dukat iz kese izgubiti.
*****
Engleski klozeti su poslednja reč jedne civilizacije na umoru.
Zlatno runo
U Engleskoj će vam lekar sa velikom strašću braniti eutanaziju, a krvnik biti učlanjen u društvo za borbu protiv smrtne kazne, ali će vas prvi pošteno lečiti, a drugi isto tako pošteno i savesno obesiti. Život na ledu 1983/84
S imperijom, Engleska je izgubila vitalnost. Velike rase i nacije ne mogu stajati zaglibljene u vlastitoj istoriji. One ili napreduju i žive, ili stoje i umiru. Engleska stoji i umire. Uskoro će postati staretinarnica Evrope. A kad Amerikanci iz nje pokupe sve što još vredi, ostaće kanta za đubre pred zadnjim vratima Pariza i Njujorka.
*****
Engleska je bolesna. Engleska je lav koga je slabost pretvorila u psa i paralizovalo besnilo individualizma.
Besnilo
Engleska nepristrasnost ima svrhu u udobnosti, a poreklo u ravnodušnosti. Ali nepristrasnost čije je poreklo u ravnodušnosti gora je od pristrasnosti čije je poreklo u zabludi.
Život na ledu 1983/84
Engleska je zemlja starih običaja, starih ideja i starih ljudi. O običajima se ne misli jer se podrazumevaju, idejama se ne bavi jer je to beskorisno, o starosti i smrti ne govori jer je neučtivo. To je, takođe, zemlja čija se porodica – ono što u Evropi nespojive ljude spaja, manje-više, ubedljivim krvnim nitima i zajedničkim mitovima – sastoji mahom od roditelja i dece ispod šesnaest godina.
Puritanski odgoj iziskuje da se na sopstvene noge stane čim dovoljno ojačaju da dete odvedu najunosnijem poslu, od koga se – ako krupne reči odbacimo – život uglavnom i sastoji. Šesnaestogodišnjaci zasnivaju porodice pre nego što naš mladi čovek shvati uopšte da je rođen i da taj faktor obavezuje i na nešto drugo, a ne samo na zloupotrebljavanje roditeljske ljubavi.
Pre vremena u svet izgnani, kad u njemu, najčešće bez roditeljske potpore sazru, ne osećaju oni prema tim, u međuvremenu ostarelim roditeljima, nikakve moralne obaveze, koje Evropljani, osobito na Balkanu, primoravaju da našim majkama, posle muke oko nas, dopuštamo da se muče i oko naše dece.
(Ovakva androidska ravnodušnost osobina je engleske građanske klase, kod koje je, usled živih društvenih ambicija smisao za budućnost jača od osećanja za prošlost. U aristokraciji i radničkom staležu, u kojima se, po tradiciji, više živi od prošlosti nego od budućnosti, porodica je bliža našoj: uljuđenoj sredini između sicilijanske mafije i patrijarhalne zadruge.
Samo po aristokratskim domovima i radničkim predgrađima srešćete, u nekom zaštićenom kutu, ljubazne staramajke i ostarele tetke s pobočne linije. U građanskim kućama ćete, na takvim mestima, videti mačke ili pse.)
***
Sentimentalne veze smatraju se u Engleskoj načelno – varvarskim. One, naravno, postoje – najzad, i Englezi su ljudi – ali ih je necivilizovano demonstrirati, pogotovu, povodom njih, nešto javno preduzimati. Dva sveta, onaj mladih i proizvodnih, i onaj starih i neproizvodnih, razdvojeni su, stoga, biološkim zidom neprobojnijim od socijalnog koji deli rase ili klase.
Dok mladi, za život zarađujući, misle da žive, stari žive umirući po državnim i dobrotvornim rezervatima staračkih domova ili, ako su ekscentrici, po rentiranim sobama opustošenih gradskih kvartova. Imućniji na vreme obezbeđuju bolje azile. Usamljenost je u njima ista, ako ne i veća, ali je pozlaćena izvesnim komforom.
U svim slučajevima, međutim, toliko hvaljena potreba za slobodom, nezavisnošću i privatnošću, plaća sada svoju tešku cenu. Jer, odnos s bivšim porodicama počiva na retkim prazničnim čestitkama i posetama. I kao što se za razvedenog oca, koji pravo na dete koristi jednom nedeljno kaže da je – Sunday Father (nedeljni otac), mogli bismo decu s roditeljima po staračkim domovima nazvati – Christmas Children (božićna deca).
„Čaj u pet“
No comments:
Post a Comment