Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
EROTIKA
Glupo je to da se erotičnost u krajnjoj liniji ne može ničim definitivno zadovoljiti. Ne može se čovek deerotizirati samo na taj način što će izvršiti koitus, ili ne bar potpuno kako bi do dna iskusio svaku strast. Potrebno bi bilo da se čovek sav istroši u jednom vremenu strasti, da ne postoji neko drugo moguće vreme od koga se očekuje obnavljanje onoga što je promašio. Da bi dosegao do same srži svoje erotičnosti trebalo bi da je čovek u stanju da samo jednom koitira, ovako liči na davljenika koga talas uvek ponovo odbaci do obale.
Život na ledu 1955/59
EVROPA
I dok se svi oko nas trude da iz svoje mašte, tradicije i čovečnosti iscede bar neke mučiteljske novitete, dok, bežeći od zaostalosti, ostali kontinenti insistiraju na izvesnom rafinmanu svojih tortura, Evropa svoje genije troši na životinjama, a na nas primenjuje krapinske metode i poslovicu, po kojoj je iz raja izašla jedino – batina. Osećam se nekako poniženim.
Evropska nauka u koju sam toliko verovao, da sam, zbog napretka Vrste, pristao da mi tromi mozak zameni kompjuterom, slabo telo – automatskim aparatima, a nesigurnu Slobodnu volju – pouzdanim Programom, ta me je evropska Nauka izneverila. Svojim Standardnim minimumom postavila me je čak i ispod jednog majmuna. Zavidim eksperimentalnom majmunu.
Ma kako da mu je na onom željeznom krstu, zna da mu se pridaje neka važnost. A kakvu meni važnost može pridati batina što se, u par minuta, može proizvesti od noge bilo kog kancelarijskog stola?
Stope u pesku
Ako Evropljanina javno zapitate šta je najvažnije u životu, reći će vam da su to ljubav, razumevanje, lojalnost, poštenje, ili ma koja od vrlina kojima se pokriva činjenica da se u međuvremenu često ponašamo kao svinje. Ako pitanje postavite u četiri oka, svako će vam reći da su najvažniji novac i vreme. Ako para ima, čovek se i bez ljubavi snađe.
Lojalnost i razumevanje se kupuju. A poštenje je, kad mu vidite posledice, poslednja stvar koju bi pametan čovek poželeo. Jedino se vreme ničim ne nadoknađuje i zato velimo da je ono – novac. Kod nas se čovek uvek nekuda žuri, uvek je u nekoj hitnji, čiji cilj nije nikad jasan, samo je hitan. Posao se i ne mora svršiti, samo je važno da se brzo – ne svrši.
Sabrana pisma iz tuđine
Zemlja koja danas nije spremna da pred ulazom evropske pećine s blagom stane s molbom, sutra će stajati s lončetom za milostinju.
*****
U Jugoslaviji (više kod političara nego naroda) na Evropu se gleda sa željom i nepoverenjem koje gajite prema ženi pre nego što ćete se venčati. Plašite se gubitka slobode, ali znate da ćete bez tog gubitka ostati i bez izvesnih uživanja. Rođena u strahu od imperijalizma, naša politika umire u strahu od Evrope.
Političari bi se, naravno, s Evropom i njenim napretkom rado pomirili, da se on sadrži samo u tehnološkim povlasticama i materijalnom blagostanju. Ali on podrazumeva i načela bez kojih se Evropa kao društveni entitet, kao povesni fakat, ne može zamisliti.
Evropa je i njena parlamentarna demokratija, višestranački sistem, poštovanje prava čoveka i građanina, sloboda štampe, slobodni izbori, nezavisni sudovi, neutralnost vojske, sloboda mišljenja i udruživanja, vladavina zakona, slobodno tržište, tolerancija, smisao za kompromise i građansku civilizaciju. I, naravno njena građanska kultura, koja sve ovo objedinjuje.
Ko sve to ne prihvata kao integralni deo svog političkog i duhovnog bića, nije Evropljanin, niti će ikada biti, a niti je velika šteta što nije i biti neće. To su verujem, bitni razlozi našeg straha od Evrope. Jer mi sebe smatramo izuzetnim, samo se još nismo dogovorili u čemu, zbog koje „trivijalne razlike“. Da li zbog svoje prošlosti, svoje sadašnjosti ili svoje budućnosti?
Sabrana pisma iz tuđine
Želimo u Evropu, ali se bojimo da joj se prilagodimo, da ne bismo izgubili nezavisnost, koja nam je, pošto smo sve drugo proćerdali, jedino, izgleda, ostala.
Sabrana pisma iz tuđine
No comments:
Post a Comment