Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
FILOSOFIJA
Egzistencijalizam je romantizam atomskog doba. Pokraj sve netrpeljivosti prema opstanku, uprkos sjajno stilizovanim animoznostima prema ćudljivim skokovima tog opstanka iz jednog u drugi šablon neraspoloženja, egzistencijalist je tim svojim opstankom – fasciniran. Duševni nudizam egzistencijalizma nije manje isključiv od romantičarskog, samo je stvarniji, prljaviji.
Na kraju krajeva romantičari nisu držali da muve i fekalije imaju neke bitne veze s ljudskim opstankom.
Tamo gde loze plaču
Činjenica da većina filosofskih stavova nisu lažni nego besmisleni, u sakatoj logici i nespretnom jeziku u kome su kazani, ne raskida hereditarnu vezu između Ideje i Stvarnosti. Ona je, srećom, ponekad samo ograničava. Bez obzira smatra li ovaj svet najboljim ili najgorim od svih mogućih, uzima li ga u njegovoj prosečnosti ili osrednjosti, odbija li da o njemu misli u kategorijama ljudskih vrednosti, odriče li mu ili pripisuje svrsishodnost, objašnjava li ga ili tek opisuje,
Misao deluje, Misao menja, Misao stvara. Naivno je ubeđenje da filosofski misliti znači izuzeti sebe iz stvarnosti i svake odgovornosti povodom nje, i da takvo izuzimanje, conditio sine qua non svakom nepristrasnom filosofskom sudu, potiče iz podmukle želje da, pod okriljem opšte misaone nezavisnosti, i sami sebe proglasimo nenadležnim za ovaj svet. Ona predstavlja odricanje
Misli od sopstvenog dela. U onom istom duhu u kome se pronalazači atomske energije odriču atomske bombe.
Kako upokojiti vampira
Filosofija je, dakle, jedno mislenije i propofedanje, a barabar, drugo dejstvofanje i činjenje, pa nauk kako se sađ to dvoje uštimafa da izgleda razumnjo i doslednjo.
Zlatno runo
Dijalektika i jeste božanski dar. Bez obzira što u međuvremenu bog ne postoji.
„Kako se kalio jedan gospodin“
Kod marksizma je stvar jednostavnija. Ne valja ni teorija ni praksa. Ali se u alhemijskom stanju teorije, još uvek lakše vari.
Korespondencija kao život I
Ne zadovoljavaju me važeće doktrine (zapravo, doktrine uopšte). Govorim o marksizmu samo što je on aktuelan. Neke idealističke formule ništa nisu lekovitije. Nastojanja marksista da duhovno oslobođenje izvedu iz ekonomskog ne uspevaju, čini mi se stoga što je meta pogrešno postavljena.
Svrha napretka ne može biti, to je bar moje mišljenje, da se oslobodi čovekova ekonomija, nego da se čovek oslobodi od ekonomije, uz koju ga je prokrustovski prikovala materijalistička civilizacija i u svojoj kapitalističkoj verziji…
Zlatno doba dijaloga
Marksizam kao krajnje uprošćen racionalizam hteo bi da je umetnost nužno shvatljiva ne zato što ona to stvarno jeste, nego što je ona samo kao takva potrebna njegovom političkom instrumentu – revolucionarnoj partiji. On želi u umetnosti sluškinju. A sluškinja koja ne sme ništa da radi, nikome ne treba.
*****
Marksizam drži da stvar nije u tome da se svet objasni, već da se promeni. Pretpostavlja se valjda da se on prethodno razume. Po tome kako ga menjaju vidi se kako su ga razumeli. Za svet ne znam, ali da se marksizam mora menjati, ako želi da promeni svet to je izvesno. On je sada vampir koji živi od ružnih uspomena i lepih nada. Čime se vampir u međuvremenu hrani, zna se.
*****
Antropocentrizam je kao šagrinska koža. Što se više upotrebljava sve se više skuplja i od antropocentrizma, koji pretpostavlja čovečanstvo, postaje antropocentrizam koji ima u vidu sve manji broj ljudi, dok se najzad ne svede na jednog jedinog čoveka, čiji interesi sadrže onda interese celokupnog humaniteta.
*****
Nikakvo otkriće, pa ni ono najepohalnije, ne može uništiti naš antropocentrizam. Čak i ako bi definitivno ustanovili da nismo sami u univerzumu, sigurno bi zadržali zabludu da smo najbolji, najsuperiorniji. Jer antropocentrizam, njegova suština, nije u tome da smo jedini, nego da smo prvi i da sve postoji jedino radi nas. Ideja izabranosti je dakle osnovna ideja antropocentrizma, a ne ideja jedinstvenosti.
*****
Filosof nazire vrata gde ostali vide samo zid, ideolog vas tera da kroz ta vrata koja ne vidite prođete i s tim je njihov posao završen. Izgubljenom glavom bavite se sami.
*****
Filosofija kao opšta misao o svetu i životu nije dužna da bude moralna, niti kao žudnja za istinom koja je izvan ljudskog morala, to može da bude. Ali bez moralne projekcije ostaje za nas neupotrebljiva ili po nas štetna.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment