Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
FILOSOFIJA
Za izvesne ljude marksizam je bio opšte i apsolutno rešenje svih ljudskih problema. Danas i sami marksisti vide da on ne rešava baš sve, čak i da je, jamačno, neko globalno rešenje nemoguće. Da je ono pre u pluralizmu ideja i realnosti, u kojima stvarno i živimo, ne u nečem sveobuhvatnom i svemoćnom.
*****
Antropologija je filosofiju spustila u ljudsku istoriju, a ovu uspela do filosofije. U krajnjoj konsekvenci, kao nauka o čoveku, ona je spoj života i filosofije o njemu. A odavde do moje literature bio je samo jedan korak, jer i ja ne pišem o životu, nego o njemu u književnim kodovima razmišljam. *****
Dok je mlad, čovek još nešto i radi da promeni svoj život; u starosti ne preostaje mu drugo nego da o njemu i svojim propuštenim šansama – filosofira. Ma koliko dobro filosofirao, njegove ideje o životu mogu koristiti samo nekome drugome, nekom mlađem, ako taj bude imao pameti i volje da ih upotrebi.
I politička misao (ili besmisao), kao projekt promene života, dominantna je mahom u mlađem društvu, koje se još nada nekoj budućnosti. Kad ostari, i ono će filosofirati o svojoj istoriji kao o nečemu što je moglo ispasti bolje nego što je ispalo, a stvarne konsekvence, neku eventualnu korist, može, ako hoće – a najčešće neće – izvući neko drugi.
Svemu, dakle, ima vreme. Vreme kad se mnogo radi, pa i mnogo greši, a malo misli, i vreme kad se mnogo misli, a malo radi, pa i greši, jer za sve je već kasno.
Zlatno doba dijaloga
Filosofija je pojela sve svoje učenike – narode, sekte, pojedince – ostavljajući samo podsmešljivu uspomenu među onima koji su, pobeđujući druge, ostali u životu.
Atlantida
GENIJALNOST
Pogrešno je pretpostavljati da genije rađa iz sebe ludilo. Stvar stoji potpuno obratno: ludilo rađa iz sebe genija. Bez jednog stepena ludila veličine, nemoguće je biti veliki.
*****
Misli se da veličina ljudi zavisi od veličine vremena u kome žive. Ja tvrdim obratno – veličina jednog vremena zavisi od veličine ljudi koji u njemu žive. U međuvremenu ipak ostaje biti vrlo, vrlo strpljiv – napola zmija, napola golub.
Život na ledu 1955/59
GLUPOST
Moja glupost je deo opšte, ali je patnja koja iz nje proističe samo moja, moja i onih koji me vole, opet dakle moja, jer njihova patnja zbog mene tek uvećava moju. Ne osećam se više samo nesrećan nego i – kriv.
*****
Ljudska glupost je kao nož, što se više upotrebljava sve je više tupa.
Život na ledu 1983/84
Glupost koja ustaje pre zore opasnija je od one koja se iz kreveta diže tek oko podne.
Sentimentalna povest Britanskog carstva
GRAD
Gradovi su dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvima, pa zaštitni pojas građanskih domova. A onda radnički kvartovi, ali i oni su opkoljeni gospodskim letnjikovcima, iza kojih opet vrebaju seljaci.
U tim koncentričnim krugovima živi se jedan drugome iza leđa, red po red smenjuju se bogatstvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i u nedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške zatrovanog voća. Hodočašće Arsenija Njegovana
Ukoliko je jedan grad veći i ukoliko su njegove komunalne službe složenije utoliko je više mogućnosti da štrajk samo jedne od tih službi izazove lančanu reakciju paralize. U savremenom načinu života sve je tako povezano da popuštanje jednog šrafa izaziva nepredviđene posledice na poljima na kojima na prvi pogled sa ovim nemaju nikakve veze.
Korespondencija kao život II
Od ulice se nema šta naučiti, osim kako se ona bezbedno prelazi.
„Ko je ubio moju besmrtnu dušu“
Život Mediterana je u suštini gradski. Grčko-rimski život bez grada je nezamisliv. Sokrata, takođe, da šeta i misli selom ne možemo zamisliti. Platona, pogotovu. (Zato ne verujemo onima koji nas ubeđuju da se velike misli rađaju jedino na vrhu brda, u dodiru sa prirodom!)
Bez grada kao neposrednog okruženja, kao inspiracije za svoju filosofiju, Platonove ideje o najboljoj državi jednostavno su nemoguće, a Sokratove probe lične savesti i moralne dileme neprimenljive. Ma koliko antičkom svetu dom i porodica bili važni, status građanina je ono što Rimljanina i Grka deli od varvara.
Nipošto geografski položaj ili tehnološki standard, pa ni nivo mišljenja ma koliko visok i rafiniran bio. Na kontinentalnom severu i u Britaniji društveni život bio je u najužoj zajednici – domaćinstvu. Za veći je skup suvišna grčka agora ili rimski forum. Dovoljan je deblji panj u šumskoj krčevini, ono što će u srpskoj istoriji biti bukva, transparentan krov našeg prvog narodnog parlamenta.
Sentimentalna povest Britanskog carstva
No comments:
Post a Comment