Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
FILOSOFIJA
Ja sam gradski čovek koji mrzi grad upravo zato što bez njega ne može, što ne može bez nečega što mu reguliše pravce kretanja i na tim pravcima obezbeđuje minimalnu građansku sigurnost, ako ni u čemu ozbiljnijem, bar pri prelasku preko ulice.
Ja sam gradski čovek jer sam po prirodi građanin, odviknut od animalne grabeži za pojilo, priviknut u međuvremenu – što da se šminkamo – na neke druge, verovatno mnogo nedostojnije grabeži prosvećene zajednice.
Svi su moji gradovi, svi gradovi u kojima sam živeo, pa i oni kroz koje sam samo prolazio, koje sam tek dodirnuo, uvek sa mnom, poređani vertikalno u geološkim slojevima moje biografije, kao uzastopne Troje na Hisarliku.
Uvek sam sve te gradove osećao, kako kad, razume se, kao Lavirinte, ali Lavirinte kroz koje treba proći, zapamtivši put natrag, kao Hijeroglife koje valja razrešiti, upamtivši rešenje, ako ga ima.
A i kao Vavilonske kule čije pometene jezike treba značenju vratiti i razumeti, kao Kante za smeće koje valja ponovo pretresti, jer čuvaju neoprezno odbačene dragocenosti našeg humaniteta, kao Tamnicu na koju se treba navići, kao Pustinju koju valja nastaniti, kao Klopku iz koje se treba spasti, kao Mravinjak u kojem se moramo snaći, kao Gubilište koje treba od krvi oprati i Groblje što ga treba s poštovanjem o zadušnicama obilaziti…
Zlatno doba dijaloga
GRCI I GRČKA
Grčka civilizacija je propala zato što nikoga više nije bilo da njome upravlja. Niko od Grka nije hteo da vlada i da se tako liši uživanja da po vlasti pljuje.
Besnilo
Grčka tragedija mogla je na tako neponovljiv i presudan način izraziti tragediju humaniteta samo zato što je stvorena na početku našeg ciklusa civilizacije u neposrednoj blizini kraja jednog prethodnog, dakle i najdubljeg saznanja što ga je taj kraj sa sobom morao nositi.
Tragedija ova zato ne govori o sadašnjosti ondašnjih Grka, pogotovo budućnosti čoveka, nego o njegovoj promašenoj prošlosti. Ona nije proročanstvo već iskustvo – kolektivno, genetsko iskustvo, i proročanstvo je samo ukoliko je to iskustvo.
Još u neposrednom odnosu sa prirodom i njenim bogovima (još, dakle, u tajni) oni su taj odnos i mogli izraziti istinitije nego mi koje je istorija (duhovna i materijalna) udaljila od pravih izvora saznanja.
*****
Grci su na neki način sebe osećali van geografskih (prostornih) i istorijskih (vremenskih) dimenzija – kao mit koji se dešava. Bili su sami u prostoru i jednovremeni sa svojom prošlošću. Njihova je spoznaja u osnovi mitska.
Život na ledu 1983/84
GREH
Ako je potrebno da praroditeljski greh bude iskupljen žrtvom, koju će na krstu učiniti sin Božiji, onda zašto je potrebno da ova žrtva bude praćena novim čovečijim grehom, raspećem spasioca? Tek što je spaseno i kroz to što ga spasava od greha, čovečanstvo samim svojim spasenjem, posredstvom svog iskupljenja pada u nov greh.
Žrtva Hristova je uzaludna po samoj konstrukciji iskupljenja. Adamov greh je iskupljen, ali upravo tim iskupljenjem Adam greši još jednom. Jedan greh je zamenio drugi greh. To je suština biblijskog iskupljenja praroditeljskog greha.
Život na ledu 1955/59
Da bi ispaštanje bilo delotvorno, mora mu se grešnik sasvim predati, a to je nemoguće ako u njemu ne nalazi i izvesno zadovoljstvo, pa makar sadržano u saznanju da su njegove šanse za pomilovanje veće nego ranije kada je grešio. Uživanje je, prema tome, sastavni deo iskupiteljskog procesa.
S druge strane, ispaštanje, koje se definiše mukom, ne može biti uživanje, jer bi onda bilo samo sebi svrha. Tako se uživanje u ispaštanju istovremeno javlja i kao contradictio in adjecto.
Kako upokojiti vampira
Naš stvarni praroditeljski greh je u izdaji, proneveri, u zloupotrebi dara što smo ga od prirode, odnosno od obogotvorene prirode dobili, i mi taj praroditeljski greh možemo iskupiti samo nekom vrstom samoubistva, odnosno otvaranjem puta jednoj novoj inteligenciji prirode, koja bi, poučena našim iskustvom, krenula sasvim suprotnim pravcem.
Rađanje Atlantide
No comments:
Post a Comment