Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
IDEJA
Ideja koja počinje time da sobom objašnjava sve, završava time što ne može objasniti ni samu sebe. *****
Ima ideja koje se rađaju u stomaku, a ima i onih koje u njemu završavaju.
*****
Sve su apstrakcije protivprirodne. Apstrakcije su nasilno ujedinjenje različitog, na osnovu pogrešno shvaćenih podudarnosti podvesti, dakle, nešto pod isti pojam ne znači pomiriti suprotnosti, već ih zanemariti.
*****
Ako neko ljubav prema svojoj zemlji, partiji, pokretu, ideji, stavi načelno iznad istine o njoj, ma kakva da je, to nije pravi patriotizam, to nije pravi borac jedne ideje. To je moralna kukavica u potrazi za alibijem.
*****
Istorijsko iskustvo je pokazalo da su ideje nanele ljudima više zla nego svi ostali oblici ispoljavanja naše ljudskosti.
*****
Svaka se generacija pretežno bavi iluzijama prethodne, nesvesna da i sama stvara iluzije za svoje potomke. Ono što nas ograničava, to su naši očevi, a prirodno bi bilo da nas ograničavaju naši sinovi. No zato bi moralo da se predviđa budućnost, morali bismo imati sposobnost odlaska unapred, umesto što sada imamo moć da se jedino osvrćemo.
Nalazim da je lakše biti zarobljenik tuđih, nego zarobljenik vlastitih ideja. Od tuđih ideja najzad imate šanse da se oslobodite, od svojih vrlo teško, gotovo nikad.
Život na ledu 1983/84
Zatvorene ideologije trajno ruiniraju sposobnost višestranog, balansiranog mišljenja. Ideologija koja je programski isključila sumnju, napuštajući gnoseološko polje i ulazeći u polje teologije, odrekla se s njom i jedinog oruđa za svoje razvijanje. Ali, ima ono još jednu odliku. Nikoga od sebe ne pušta – potpuno. Nikoga sasvim isceljenog. I nikada bez dispozicije za sebi podobne zablude.
Godine koje su pojeli skakavci
INFERIORNOST
Prvi i najsigurniji znak osećanja niže vrednosti: ne dozvoliti da neko drugi bude u pravu, a naročito ne priznati ispravnost tuđeg stava, ma koliko ta ispravnost bola oči. Drugi znak: ironična superiornost koja se očituje u nekoj vrsti apriornog odbacivanja tuđeg stava.
Život na ledu 1955/59
INTELEKTUALAC
Svet dileme je jedina mogućnost za moralno i intelektualno biće. Bez dileme nema ni prave ljudske akcije, ni prave ljudske odgovornosti za posledice svog delovanja.
Korespondencija kao život II
Teško je s intelektualcima. Oni uvek imaju uzvišene ciljeve. Uvek se gleda daleko unapred, tamo se, doduše, ništa ne vidi, ali upravo to, da se tamo ništa ne vidi, čini primamljivim to gledanje unapred. U međuvremenu, sve oko njih, sve što im je pred nosom propada. Sve đavo nosi.
*****
Kod nas se, zahvaljujući seljačkom ideologu Milošu Obrenoviću još uvek smatra da intelektualci dobro pišu samo ako ih držiš u novom Ringovom rastvoru govana.
Korespondencija kao život I
Inteligentno biće se ne solidariše sa kursom istorije, ono je dužno da povodom toga nešto preduzme. ***** Nijedan građanski intelektualac ne mari crvenu boju. Suviše je živa, agilna, preduzimljiva. Kraj nje se ne može ostati ravnodušan. Ona uzbuđuje, uznemirava.
*****
Najdublji intelektualci su i najosetljiviji. Tanani kao flispapir. Sam su nerv. Reaguju i na najsuptilniju misao. Puni su trauma, kompleksa, frustracija, inhibicija. Ali su većinom svinje, sa insanity moralom svinjskog čopora. Asocijacije su im komplikovane kao veze u telefonskoj centrali. Partenogenetični, osetljivi kao amebe, inhibirani, prenapeti, kao ćurani nadeveni teorijama, bolesni od savesti i načela, večno u dilemi, i naravno sa prekrasnim detinjstvom. U jednu reč čudovišta.
Kako upokojiti vampira
No comments:
Post a Comment