Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
INTELEKTUALAC
Intelektualci su skloni pitanjima kao što su: smem li da žrtvujem druge bez njihovog pristanka? Postajem li ubicom ako izazovem smrt nedužnih, za čije se dobro navodno borim? Ko je važniji i vredniji: čovek ili ideja?
*****
Intelektualci su navikli da eliminišu zlo time što pred njim zatvaraju oči. Ili ga, u najgorem slučaju, objašnjavaju kao neizbežan uslov za ostvarivanje nekog višeg cilja.
*****
Objašnjenje da Intelekt, i kada do zločina dovodi, ne može za taj zločin biti na odgovornost uzet, jer je on nenameran, ne može se primiti kao opravdanje. Inače bismo morali osloboditi krivice i sve ubice iz nehata i nebrižljivosti.
*****
Građanski intelektualac misli da je našao kompromis između savesti i straha, između ideala i razuma, između volje i uma, neba i podzemlja, raja i pakla, između svake proklete stvari na ovom svetu, koja bi pokušala da ga iz njegovog avetinjskog ležišta alibija izbaci.
*****
San je svakog intelektualca da prestane biti čovek i postane intelektualni čin.
*****
Duhovna načela intelektualca su plod tradicije, koju je sam stvorio u sukobu sa stvarnošću, koju je takođe sam stvorio u težnji da je prevaziđe nekom vernijom projekcijom tih načela.
Kako upokojiti vampira
Sve dobre žene špijuniraju svoje dobre muževe. I uopšte, špijunaža je danas jedan od najraširenijih načina intelektualnog života.
„Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“
On nije doktriner. On je otvoren za sve mogućnosti. To dokazuje da je intelektualac. Samo oni imaju uistinu istančan smisao za odvratna rešenja...
*****
Intelektualna elita nacije stoji nešto bolje od psa.
Zlatno runo
Camus je u svom Dnevniku rekao da je intelektualac čovek koji ume da posmatra kako mu mozak radi. Ja bih dodao i koji ponekad ume da spozna kad radi rđavo.
*****
Samo intelektualna elita održava literaturu u životu.
*****
Meni je oduvek naš javni intelektualni život ličio na rimske gladijatorske igre, manje više zabavne, manje više prljave, manje više krvave. Poređenje, međutim, nije potpuno i u izvesnim razlikama treba tražiti prirodu našeg doba i naše stvarnosti, koja se razlikuje od rimskog doba i rimske stvarnosti. Što se tiče borbenih pravila igara, ona su, osim osnovnog, da se mora pobediti, izmenjena utoliko što danas pobeda ne donosi uvek i šansu da se preživi.
Nekada ste savladali svog protivnika i očekivali od publike znak koji je odlučivao o njegovoj sudbini. Danas, bez obzira kakav znak vi dobijali od publike, on se može odnositi i na vas, ili protivnik može dobiti znak da, ako mu je što života još ostalo, uzme ga vama. Zatim može se dogoditi da dobijete zadatak, odnosno odobrenje da dotučete protivnika, a da vi pobednički izlazeći iz arene sami budete dočekani i iza leđa ubijeni.
*****
Intelektualne, duhovne pobede ne obezbeđuju vam i onu stvarnu pobedu, naprotiv, sve više izgleda da će one za vas da budu smrtonosne. Veliki broj ovakvih pobeda u javnim gladijatorskim, intelektualnim igrama, naročito ako ne zastupate carske boje i nemate iza sebe carsku naklonost, završavaće se vašom smrću u nekom mraku, neke sporedne uličice.
Nauk bi dakle bio – ne učestvovati. Međutim, poneki put vi morate jednostavno učestvovati zbog toga što vas uhvate na ulici i ubace u arenu.
Tada, naravno, trebalo bi da, s obzirom na našu stvarnost po kojoj važi pravilo da se ne borite, i od vas iz carske lože, naročito ako se borite sa carskim zastupnicima, očekuje se da ne upotrebite svako svoje oružje, i da budete svesni da vas on mora pobediti, i da samo ako ste pobeđeni možete eventualno da očekujete neki oproštaj, koji se obično sastoji u tome što vam se život produžuje, ne čuva konačno, ali ipak produžuje.
Vi fingirate borbu, od vas se zapravo očekuje da budete pobeđeni, ali tako da publika ne vidi kako je sve to namešteno.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment