Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
INTELEKTUALAC
Inteligencija nije prvi uslov održanja vrste. Čovek ima bedan kvocijent inteligencije, pa ipak, neuporedivo veći od muve. A muva preživljava, iako smo se svi udružili da je uništimo. Bakterija je još manje umna od muve, ali joj to ne smeta da s virusima bude najmoćnije živo biće u kosmosu. Mahovina i paprat uopšte nemaju mozga, a praktično su neuništive.
Čovek u međuvremenu propada. Izgleda, dakle, da je niža inteligencija otpornija od više. Da je ona ponekad, u spoju s nekim drugim faktorima, kao što su moral, kultura, religija ili narodni mitovi, čak i štetna za održanje.
Atlantida
Liberalna inteligencija Evrope, čak i pre zabluda u pogledu onoga što se događa u Sovjetskom Savezu, nije bila naročito poznata po razumnom odmeravanju posledica svojih intelektualnih opredeljenja. U celini, suviše često je podsećala na zapadnoevropske entuzijaste Oktobra, koji su se oduševljavali dobrim snabdevanjem Moskve, posmatrajući zatvorene kamione kako, pod firmom „Sveže meso“, odvode ljude u smrt.
„Umetnost i stvarnost“
INTERESOVANJE
Problemski žar, kako veli William James, postoji u svima nama. Nije potrebno zapodenuti samo jednu filosofsku prepirku, pa da bi se on uočio. Pitanje je samo šta će ga razbuktati – sloboda volje ili ukrštene reči, polemika između dijalektičara i logističara ili skok cena, razmirice između doktrina ili ljubavnički sporovi.
Voleo bih da je interesovanje ljudi manje svestrano a više trajno, da njihov duh umesto što uživa u prostranstvu površine, roni u beskonačne slojeve dubine. Dotičući se više predmeta odjednom ili jedne za drugima, duh se opija snagom koju mu daje moć analogija.
Život na ledu 1955/59
INTUICIJA
Iz stoleća u stoleće inteligencija je sve više dokazivala svoju korisnost i kada je trebalo preživeti kao jedinka ili kao vrsta ili kada je trebalo svoj život učiniti lakšim. Naše zarobljeništvo tako od prinudnog postalo je dobrovoljno.
Pa i kada nam se sada gaseći se, tokom istorije vrste, intuicija javi i obasja nas nekim neočekivanim saznanjem do koga inteligencija nije mogla dopreti, upozna sa nekom dubljom istinom iza privida realnosti, mi je se plašimo, mi u nju sumnjamo, mi je proglašavamo animalnom ili demonskom.
Rađanje Atlantide
Mašta je nerazvijena inteligencija intuicije.
Život na ledu 1983/84
IRONIJA
Predlažem da se strane reči, od kojih većinu čine hrvatske, kao nekada blasfemične knjige, javno spaljuju na trgu, uz glazbu, naravno. Moglo bi ih se obesiti o kandelabre kada o njima već ne bi visile Krležine laterne koje osvetljavaju suludu, krvavu nokturnu imperijalističke Europe.
Korespondencija kao život I
Nije prijatno odazvati se ljubaznom pozivu na večeru, pa tamo za stolom ustanoviti da je čovek predviđen za glavno jelo.
Kako upokojiti vampira
Najzad sam shvatio šta je klasni neprijatelj. Moj klasni neprijatelj su ptice koje zoblju u bašti moju muku i moj trud. Upravo sam u teškoj fazi, da li pucati iz pištolja u njih – a ja sam protivu nasilja – ili sipati otrov, to je diplomatski način.
*****
Vreme je grozno, Englezi su sjajni, upravo se privikavaju na visoke takse za bogate a manje za siromašne, što je teško, jer je u prvom redu nekorisno: od toga siromašni neće postati ništa bogatiji, a bogati će i tako bogati ostati; a zatim je i nepravedno, umesto da ne uzimaš od onoga koji ima i koji je već samim tim posvedočio da to ume i da sačuva, nego da mu daješ, ti od njega uzimaš a daješ onome koji je već siromaštvom dokazao da nije za posed.
Korespondencija kao život I
Moja ironija ne potiče od zlovolje ili mizantropije, nego iz spoznaje naše ograničenosti i neograničenosti i neprimerenosti naših ciljeva i ambicija. To je osmeh s omčom oko vrata. S omčom tih istih ciljeva i ambicija.
*****
U socijalističkoj zemlji dinar ne znači ništa, samo – čovek.
*****
Nalazimo se u vremenu u kome je ispunjavanje obaveza (dugova) prva građanska dužnost (druga je pravljenje dugova).
*****
Kao najbolji lek za bolest predlažem – pisanje. Ako pri tom može da se to tera najmanje 12 sati dnevno, da se puši 60 cigareta i da se od vremena do vremena čovek predaje alkoholu, videće se da to nijedna bolest ne može podneti, morala bi pobeći.
*****
Ironija ulazi u taj književni lonac kao moj opšti pogled na stvari. Ona je konstitutivni deo mog književnog rukopisa. Ona nije namerna, ona je prirodna, dakle, u mom slučaju, neizbežna. Ona se, naravno, sa objektivnošću ne slaže. Ali ja nikada nisam tvrdio da sam objektivan. Ja sam samo govorio kako prema nepristrasnosti imam izvesnu racionalnu težnju. A od toga što čovek želi, do onoga što može i stvarno hoće, put je dug, a često i neprohodan.
Zlatno doba dijaloga
No comments:
Post a Comment