Pages

Thursday, September 20, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

ISTINA 

Istina je uistinu čudnija od fikcije. Čudnija je jer je mnogo ređa. Čega malo ima, uvek je neverovatnije i neobičnije od onog čega ima u izobilju.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Ljudsku istinu spaja slučaj i nužda, zavisno od gledišta, a ponekad i oboje. Između svega oduvek je postojao nekakav most. Samo ga valja prepoznati.
 Atlantida 

 ISTORIJA

 Istorijski karakter jednog naroda ne mora biti večit; on može da menja kategorije svog odnosa prema istorijskoj determinanti. Istorijski narod postaje pre antiistorijski nego samo neistorijski. Neistoričnost je često poslednja faza istorijske atrofije jednog naroda. Ne verujem da stepen u kome je jedan narod bio istorijski, u kome je reprezentovao svetsku determinantu ili je čak pomogao u njenom dejstvu na svet, može ovaj narod spasti od propasti.

Propadanje je naličje rađanja. Jedan antiinstorijski narod nikad ne može postati istorijski, dok je obrnuto moguće. Da li je neizbežno? Da li jedan istorijski narod može postati neistorijski bez svoje antiistorijske međufaze? Za sada verujem da može.

Istorija pod udarom nekog drugog antiistorijskog naroda, uništava istorijski; nadmoć nije uvek na strani opšte determinante koja je predstavljena duhom nekog istorijskog naroda, kao što ni istina po sebi nije uvek svemoćna, u pravu. Ali svaka je digresija privremena i duh koji je nadahnjivao jedan istorijski narod, kad ovaj bude uništen, naći će se u plodnoj sredini kakvog drugog.

Nema razloga za istorijski pesimizam.
 Političke sveske 

 Istorizam ne treba odbaciti. Dijalektičko tretiranje istorije takođe. Ono što je neodrživo jeste isključivo materijalistička dijalektika u posmatranju prošlosti.
 *****
Kontinuitet sa istorijom je vulgarni proizvod političara. Postoji samo jedan dublji i silno opštiji kontinuitet. Što se tiče „dostojnosti“ to je barem jasno, da je jedan naraštaj dostojniji onog koga nasleđuje jedino ako je sa njim u integralnoj i beskompromisnoj protivurečnosti. Nastavljanje ovde ima smisao rušenja, čupanja, uništavanja.
 Život na ledu 1955/59 

 Obratiti se istoriji znači pretpostaviti da se ona ponavlja, da se ona odista ponavlja, ali u svojim najopštijim, sumarnim, takoreći, praiskonskim i funkcionalnim formama, to meni izgleda nesumnjivo (ratovi). Istorija je zapravo alegorija ljudskog duha. Najzad, nije svejedno razvija li ili ne razvija moju aktuelnu političku uvežbanost studija Francuske revolucije ili istorija srpskih političkih stranaka, atinske demokratije ili Vajmarske Nemačke.

Jer ako razvija, onda se politička veština sastoji više u istorijsko-političkom obrazovanju nego u državničkoj intuiciji. (Politička veština svela bi se na tehniku upravljanja a političari bi u odnosu na biće istorije bili puki pijanisti u odnosu na kompozitore čije nadahnuće sviraju.) Ako ne razvija, onda istorijsko obrazovanje treba odbaciti. Ne umanjuje li ih možda? Analogija je smrt politike.

Državnik čija je glava pozornica kolosalnih istorijskih scena teško će od sveta načiniti pozornicu jedne nove, ukoliko se to uopšte može; on tačnije zapaža istorijske identičnosti nego distinkcije; on umrtvljuje živu istoriju iz pijeteta prema mrtvoj. (Zaboravljajući pritom da mrtva istorija, istorija koja se desila sebi, više nije istorija.)
  Političke sveske Witches in the air Goya

 Istorija je drama koja se ponavlja. Ali istorija je i drama koja, od premijere do poslednjeg izvođenja, trpi sve nova sažimanja i skraćenja, dok od nje na kraju ne ostane samo – kraj. Najčešće krvav.
 Tamo gde loze plaču 

 Istorija je apelacija. Nije tu da sudi, nego da ispravlja naše zablude. Ukoliko već nisu u grobu. Kad na nju dođe red, u grobu će ležati i naše istine i naše zablude.
 „Tezeju, jesi li ubio Minotaura?“ 

 Istoričaru naše slavne savremenosti ne vredi da izvlači naravoučenija iz predmeta svojih istraživanja, jer nema ni vremena da ih oživotvori, ni moći da osigura njihovu primenu u budućnosti.
 *****
Istorijske su činjenice školjke iz kojih je vreme izvuklo biser. Uprkos najobilnijoj građi, mi nismo kadri da restaurišemo njihovu živu srž, već samo suvu i mrtvu ljušturu, ostavljajući izvan saznanja i osećanja sve što se stvarno zbivalo pod tim enigmatskim šiframa prošlosti, pa ma to imalo najsurovije oblike patnji, iskušenja i smrti, a što čini jedini relevantan sadržaj prave istorije, koja nikada neće biti napisana.
Kako upokojiti vampira

No comments:

Post a Comment