Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ISTORIJA
Istorija, nažalost, ponavlja samo svoje mane.
*****
Uobražavamo da Bog liči na nas, kao da smo neki uzori savršenstva, verujemo da se prošlost ponašala kako bi se pod sličnim okolnostima ponašala sadašnjost koju poznajemo. Rekonstrukcija istorije je nemoguća.
*****
Istorija nam neće pobeći, a ni mi od nje, bojim se…
*****
Svašta smo učili, pa smo posle morali učiti kako sve to što pre da zaboravimo.
„Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“
Pet stotina godina pod Turcima prošlo je uzalud, i za njih i za nas Srbe.
Tamo gde loze plaču
U istoriji se od istorijskog kredita ništa brže ne iscrpljuje…
*****
Istorija ponekad može da ubija vrlo, vrlo dugo. Istorijske agonije ne mere se kalendarom nego našim osećanjima…
*****
Malter istorije je laž, krv i znoj…
*****
Racionalno ostaje za knjige u kojima se post festum naširoko objašnjava zašto se nešto idealno i racionalno završilo opštim iracionalnim klanjem.
Zlatno runo
Moje će teme, ma gde živeo, ostati vezane za ono što smatram univerzalnim u istoriji i stvarnosti moje zemlje. Ne što bih ja bio nekakav naročit rodoljub, u tom respektu ja sam pre kosmopolit, već stoga što jedino te teme osećam kao stvarno svoje.
Što se tiče mog odnosa spram istorijskih događaja, o kojima pišem ili se spremam pisati, prostornom ili vremenskom udaljenošću, ali i prostim starenjem, on postaje složeniji, ambivalentniji, manje konkluzivan, više sklon analizi nego sudu, ukratko, konzervativniji u boljem smislu te reči.
*****
Krize su ferment koji izaziva ispoljavanje i najskrovitijih oblika i čoveka i njegovog naroda. Trošiti vreme na životne monotonije, a da one nisu preludijum za trenutke-prozore, u kojima će se taj život izraziti u svoj svojoj kontradiktornoj složenosti, znači nikad ne stići do suštine, nikad do univerzalija zbog kojih čitav taj trud jedino i vredi.
Kao što se opire sporednostima, jer je se ne tiču, suština ne priznaje ni slučaj, jer ga ne poznaje. Suština je zakon po kojem biće živi. Nezakonitosti, proizvoljnosti su joj strane. Ako se događaju, zbivaju se izvan nje. Ali čim se njoj dogode, postaju one sudbinske. Ne što bi, možda, one to bile same po sebi, već što ih naša suština kao takve uzima.
Nepoznate unutrašnje veze spajaju datume naših proticanja, duboko ispod logičkog privida plete se mreža što spaja razna doba, mreža čiji će nam kroj zauvek ostati nepoznat. Tu i tamo prodre u naše dimenzije neki nagoveštaj i to je sve. A on se može naći samo u časovima u kojima čovek, pa prema tome i njegova književna projekcija, prolaze kroz naročita iskušenja, isto onako kao što izazivanje duhova nije moguće bez stanja transa.
Zlatno doba dijaloga
Gde je mnogo istorije, malo je sreće.
*****
Trojanski konj je još uvek slavnija ličnost Trojanskog rata od Ahila i Hektora.
*****
Istorija je, zapravo, naša vlastita konfuzija, samo ciklično raspoređena.
*****
Istorija ima vrednosti samo za narode kojima tek predstoji. Za one što su je imali, više je od štete nego od koristi. Pretvara se u iluziju koja se skupo plaća.
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment