Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
KANIBALIZAM
Ponekad mi se čini da je ljudožderstvo izbegnuto samo zato što nas je mnogo i zato što je čovek izgubio vrednost.
*****
Jedino opravdanje za ubistvo moglo bi se naći u kanibalizmu. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homicidu obezbeđuje – čovečnost. Tako bi posle smrtne kazne, u ime zajednice, sud, uz svečani obred, morao da pojede osuđenika.
Život na ledu 1983/84
Kad hrane nema i ljudožderstvo je odbrana prirodnih interesa.
Besnilo
Kanibalizam se javlja iz dva razloga: kao nužnost u trenutku kada bez upotreba, odnosno zloupotrebe, ljudskog mesa može da se umre, i iz ritualnih, obrednih razloga, kao neka vrsta odbrane od htonskih božanstava ili iz potrebe da ta htonska božanstva umilostive.
U traganju za Zlatnim runom
KAPITALIZAM
Tek kada sav novac, užegao na periferiji prometa, bude iz čarapa naših malograđana izvučen, tek onda možemo govoriti o prosperitetnom kapitalizmu u Jugoslaviji…
*****
Uspavanu lepoticu domaće industrije može probuditi samo jedan zaista strasan poljubac princa Kapitala…
*****
Kapitalizam nije ekonomski režim, nego stanje duha. Sve dok to ne postane jasno, za njega nema leka…
*****
Ko ište malo, treba mu to za život, a ko treba mnogo, namerava time da posluje. Banke nikoga ne finansiraju da bi preživeo, već da napravi profit.
Zlatno runo
KNJIGA
Koliko u mojim knjigama ima autobiografskog? Malo. Moja biografija je u mojim dnevnicima, ispovestima, a u knjigama ponegde i posredno.
*****
Knjige koje ne stimulišu misao su kao hrana koja puni stomake, ali nas ne hrani. Takve knjige samo opterećuju mozak kao što od nekorisne hrane samo stomak pretovarujemo. Šteta je dvostruka, misleći da smo hranjeni, ne jedemo dobru hranu i slabimo, a ono što uzimamo čini nas bolesnim.
*****
Moje su knjige, kako ih ja osećam, pokušaj, pri tom i prilično neuspeo, racionalne formulacije mog metafizičkog odnosa prema stvarnosti i njenim prividima, koja mi se predstavlja u dvojakom vidu. Kao građa iz koje uzimam teme, povode, i kao građa čija sam i sam neotuđiva tema.
Život na ledu 1983/84
Ako ne uspem sa knjigom Godine koje su pojeli skakavci, izgubio nisam ništa, osim vremena i malo samopoštovanja. Vremena nemam pa ga nemam za šta čuvati. Ako mi treba, za samopoštovanje ću morati da se obratim sadašnjici, jer ko ga samo u svojoj prošlosti traži – nema ga.
Godine koje su pojeli skakavci
KOLABORACIJA
Ko je sve kolaborant, izrod i domaći izdajnik, za vreme rata bio? Hoće li o direke vešati lekare koji su te iste Nemce lečili? Neće, njega je obavezivala lekarska dužnost. A hoće li se umlatiti svi pekari, koji su za njih hleb mesili, trgovci koji su im robu prodavali, kelneri koji su ih po kafanama pojili, vozovođe što su ih vozili? Hoće li se svima o vrat obesiti tabla: kolaborant? Jamačno neće.
Samo su svoj posao radili. Živeti se moralo i pod okupacijom. Decu hraniti. Ta će deca posle biti narodna masa. Svetski proletarijat. Ako koje zrno i dopadne okupatora, neće cela žetva. Nemci su Engleze i Englezi Nemce iz vode prvo vadili, računalo se kao lepo i pošteno nekog prvo u more baciti, pa ga onda vaditi za zarobljeništvo.
Odbrana i poslednji dani
No comments:
Post a Comment