Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
KOMPROMIS
Šta je stvarno kompromis, a šta nije, šta je dopušten a šta nedopušten kompromis, meri, na kraju krajeva, svako od nas – sam. Jer svako ima svoje mere. A one su, opet, kompromis između snage našeg moralnog osećanja, i zamračenosti prostora u kome živimo, stanja u kome se nalazi antagonistička stvarnost.
Život na ledu 1955/59
Kompromis je osnovni modus postojanja, u kome su regulisani i svi ostali. Planetarna su kretanja kompromis između tuđih privlačnih sila i vlastite mase. Kao privremeno postojanje, život je kompromis između nepostojanja i večnog postojanja. Čovek je kompromis između inteligencije i instinkta. Ljudska zajednica je kompromis između slobode i ropstva.
Neupotrebljive slobode da zajednice nema i nekorisnog ropstva da osim nje nema ničeg drugog.
*****
Nije nikakvo čudo da kompromis, koji nam se predstavlja kao univerzalna nužnost, postepeno postaje naša potreba, a potom i naš program. Forma se pretvara u sadržinu. Način života u život. Ono što smo birali, na kraju – bira nas.
*****
Kod svakog kompromisa o ozbiljnim stvarima, presudno je pitanje da li svetlost koju smo dobili vredi utrošene sveće?
*****
Mogao bi se izvesti zakon po kome je: korist od kompromisa obrnuto proporcionalna njegovoj dubini, ukoliko je kompromis veći, utoliko je korist od njega manja, da vas oni najveći po pravilu ostavljaju praznih šaka.
Tamo gde loze plaču
Kompromis je stari, lukavi glodar svih velikih podviga.
*****
Naša su rešenja kompromisi između nužde i naše ograničenosti. Filosofija je najpre bila kompromis između teologije i života, a zatim između teologije i nauke. Tradicionalna etika liberalnog društva XIX veka zasnivala se, uz pomoć racionalističke misli, na kompromisu između hrišćanskog morala i načela i kapitalističke ekonomije, između ljubavi prema bližnjem i njenog izrabljivanja.
Na istorijskom području kompromis je u krajnjoj konzekvenci, jedini apriori uslov dešavanja.
*****
Kompromisi se množe. U prirodi kompromisa je da sve obuhvati, ako je već jedina forma postojanja. Jedan povlači drugi. Drugi ustupa mesto trećem. I oni su sve dublji i veći. Ali, samo izgledom. Jer kao što nema malih priznanja, nema ni malih kompromisa. Svaki kompromis je velik i presudan. Za dobijanje velikih boginja nije potrebno više klica od jedne. Onaj ko je spreman na malu izdaju, sposoban je i za veliku.
*****
Kompromis ne olakšava stvarnost gde se intelektualci ponašaju verno preuzetim obavezama, verno odricanju od načela, već njima samima, da izdaju ublaže tumačenjem, po kome je njihovo izdajstvo tek provizorno, tek privremena zaštitna mera, izabrana pod prinudom okolnosti i pod stalnom kontrolom slobodne volje, uvek, dakle, spremna da se uz povoljnije uslove odbaci u ime nekog beskompromisnog rešenja.
Do njega, razume se, nikada ne dolazi, prosto zato što duh ima tada preča posla.
*****
Da li je lud čovek koji, u zaštitu svoje ličnosti, pristane da se nje privremeno odrekne? Ako je preživljavanje bazični posao uma, odgovor bi morao biti odrečan. Čovek koji se među ludacima ponaša kao ludak, ne mora biti lud. On je samo konformista. A konformizam je najstariji oblik duhovnog prilagođavanja sredini.
Ako u našem umu u prvom redu gledamo sredstvo boljeg života, što on u krajnjoj liniji i jeste, onda moramo da se pomirimo i sa nemoralnim posledicama definicije, ma koliko se one protivile uzvišenim intelektualnim načelima.
Kako upokojiti vampira
Kentaursko stanje kompromisa, ravnoteža smerova i sila, polovičnost oblika, panmetronaristonska pragma još nikoga usrećila nije.
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment