Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
KOMPROMIS
Svi smo mi, na svoju žalost i sramotu, imali tokom života svoje velike i male kompromise, ali nismo svi od njih pravili vrlinu.
Zlatno doba dijaloga
Datum nastanka kompromisa nije poznat. Tvrdi se da je čovek zlatna sredina između božanstva i životinje, i da je to prvi uspeli kompromis iz kojeg su proizašli svi ostali.
*****
Načelno, kompromis označava srednje rešenje od dva moguća i mahom bolja. Ravnotežu između krajnjih mogućnosti i ograničenih uslova da se one postignu. U istoriji je to pokušaj da se pobeđena strana zadovolji osećanjem da joj nije oteto sve što se moglo.
U filosofiji je to često istina koja najbezbolnije ujedinjuje sve naše zablude, a u nauci način da se od neke zagonetke napravi odgonetka koja će opet jednom postati zagonetna. Ali, ma kako biblijski prezirali kompromise, zbog kojih ništa nije ni vruće ni hladno, već je sve otužno mlako, bez njih civilizovan život nije moguć. Bez izvesnih kompromisa ni ulicom ne bismo mogli proći.
Svi bi, naime, držali da je ulica samo njihova.
*****
Kompromis, kao i svaki hibrid, sazdan od raznih pa i protivrečnih tendencija, nikad, naravno, ne izgleda naročito privlačno. Nipošto lepo kao čisti oblici krajnosti, od kojih je, silom prilika i razuma, sklopljen. Naprotiv, često izgleda nakazno, kao nedonošče svojih krajnosti.
Ali, pogledamo li istoriju, videćemo paradoks: ružno je sve što je od lepih, čistih krajnosti sazdano, a ružni kompromisi čine njen lepši deo. Da, neugledni, nakazni, ružni kompromisi, a od istorije se ne ište da bude lepa nego podnošljiva.
Sabrana pisma iz tuđine
Kad unapred znate da ste za sva vremena odbačeni, to vas spasava izvesnih kompromisa, pa i lopovluka, na koje vas tera ne samo nagon održanja – jer sa njim je lako – nego i žudnja za važenjem.
Godine koje su pojeli skakavci
KOMUNIZAM
Raspravljati sa komunistima je „presipanje praznog u šuplje“. Oni zamišljaju da su tolerantni ako dozvole kritikovanje premijere domaćeg filma ili direktora nekog voćarskog preduzeća. Ali dalje, upravo tako daleko da je pod nosem, tamo gde prestaju domaći filmovi i direktori, počinju „revolucionarne tekovine u koje se ne sme dirati“. Najznačajnije tekovine zapravo su tek ljudi na vlasti.
*****
Posledice radničkog upravljanja se niti vide, niti će se videti, jer komunisti nisu toliko naivni da poveruju doslovno svim načelima svoje ideologije. Ova reforma imala je isključivo spoljnopolitički značaj i ona se ne sme ozbiljno pretresati kao pokušaj preobražaja društvene privrede.
*****
Znam da je nehrišćanski ismejavati bližnjeg svoga. Ali jedan komunista uopšte nije moj bližnji. Ponekad mi se čini da pripadamo dvema biološkim vrstama.
*****
Između hrišćanskih i komunističkih ortodoksa, između desnih i levih budala, tesna su vrata kroz koja pošten čovek može da prođe.
*****
Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu koja ne služi njihovim ideološkim ciljevima. Šta znači sloboda pisca u društvu koga je prinuđeno da brani?! Šta znači sloboda koja se može koristiti samo u jednom od politike izabranom smeru? Šta to vredi, jednu jedinu misao moći kazati na hiljadu načina?!
Zbog toga ta misao neće postati neka druga! Uvek ostaje ona jedna jedina misao. To je sloboda roba! I on se kreće u granicama lanca, odnosno gospodareve volje. Odista nema razloga da se plaća jedna književnost, ako želimo da bude dobra i slobodna.
Život na ledu 1955/59
No comments:
Post a Comment