Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
KOMUNIZAM
Komunizam je jedini društveni sistem u kome je komunistima vrlo često teže nego u bilo kom antagonističkom poretku. Ovi im po pravilu ograničavaju slobodu samo kao komunistima, pa najčešće ni to. Vlastiti ih poredak ograničava i kao ljude.
*****
Sve što računa na prinudu, na prinudu je osuđeno. Sve što od prinude živi od prinude će umreti. Ne treba, međutim, očekivati da se i komunizam ove prinude drži.
*****
Lično držim, uprkos kosovskog principa i 27. marta, da smo pod izvesnim okolnostima, u prvom redu dobitka na vremenu, naročito posle nemačko-ruskog rata, mogli sasvim sigurno neutralnim ostati i mi.
Ja potpuno razumem ljubav komunista prema 27. martu, bez njega, naime, oni bi u Jugoslaviji danas bili jedna od deset stranaka na levici, ostatak bi bilo deset stranaka na desnici, ali ni uz najbolju volju ne mogu pojmiti zašto se 27. martom toliko oduševljavaju oni koji su Jugoslaviju zbog njega izgubili. Ima još onih koji su ubeđeni da je smrt bolja nego ropstvo.
Ona je svakako časnija, ali koliko je bolja, za to treba pitati – mrtve!
*****
Suština nemogućnosti da se čovek sa jednim komunistom razume ne potiče samo od programskog nerazumevanja koje bi se još i dalo objasniti fanatizmom, neophodnim za organizovanje jedne uspešne revolucije. Ona dublje i presudnije potiče od jedne logike koja takva razumevanja jednostavno ne dopušta.
Samo lažni komunista neće da vas razume, pravi komunista ne može da vas razume. Ni sa jednim ni sa drugim, prema tome, nemoguće je razgovarati.
*****
To što su komunisti subjektivno verovali da čine dobro, ne iskupljuje ih za zlo koje su objektivno činili ili u njemu učestvovali ili ga čak i dopuštali.
*****
Ako se zahteva da se Nemci kao narod osećaju odgovorni za zločine svoje nacističke stranke, svoje istorije, logično je zahtevati od svih i sadašnjih i bivših komunista da se osećaju odgovorni za nedela svoje partije. Ne može se pripadati samo vrlinama, idealima, jednog pokreta.
Onaj ko u Komunističku partiju sada ulazi, prihvata njenu istoriju, postaje za nju odgovoran kao da ju je lično pravio.
*****
I komunizam i fašizam kao ideje su večni, jer obe ideje izražavaju ono što je duboko u nama, našu žudnju za varvarskim oblicima života. U prvom slučaju duhovnim, u drugom fizičkim, a pored toga obe izražavaju naš primenjeni gregarski instinkt.
*****
Imali smo nesreću da otkrijemo zlo komunizma i sa njim se nismo pomirili, ali nismo očekivali da otkrijemo i zlo antikomunizma, pogotovu da se i sa njim pomirimo.
*****
Prva teza: Ja sam desničar i to nije sramota. Druga teza: Ja nisam stvorio socijalizam i nisam dužan ni da ga rušim. Treća teza: Tito je problem komunista. Moj problem je komunizam.
Život na ledu 1983/84
Ne tvrdim da za skojevce i aktiviste subjektivno „ura i oruk-period“ između 1944. i 1948. pa sve tamo do kasnih pedesetih, ukoliko u cvatu nije smožden na Golom otoku, nije bio čist i svetao, niti da takav nije sve do danas ostao – premda bi se o psihološkim motivima moglo razgovarati – ja samo tvrdim da za one na kojima se njihova mladalačka i plemenita revolucionarna revnost iživljavala, to doba, takođe subjektivno, ni najmanje nije bilo ni čisto, ni svetlo.
Bilo je mračno i prljavo. A iznad svega – teško. U nekom smislu – zanemarivši, najpre, mladost koja sve stvari po sebi olakšava, a potom i ludost koja ih čini već sasvim lakim – to je doba za „podnosioce nezadrživog Točka istorije“ bilo neuporedivo teže od poznijeg perioda „otapanja leda“ i nezadržive renesanse građanskog, tržišnog i potrošačkog mentaliteta, kojeg ti bivši skojevci podvrgavaju, manje-više, umesnoj moralnoj kritici.
*****
Kako je tokom vremena članstvo u Partiji postalo krunskim uslovom karijere na svim područjima života, i kako bez toga najlukrativniji položaji, uprkos pameti, radu i poštenju, nisu mogli biti zauzeti ni u vojsci, ni u politici, ni u policiji, ni u privredi, replike, kopije komunista su se množile. Kao veštačka tvorevina, kopija je, razume se, hazard.
Ona može delovati jedino unutar isplaniranog programa. Greška u programu neizbežna je greška u replici. Kao što android ne poseduje emocije, nego ih samo imitira, ni androkomunist nema uverenja nego ih samo fingira. A to se ne uspeva uvek.
Godine koje su pojeli skakavci
No comments:
Post a Comment