Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
LITERATURA
Ne može se pisati kao Huxley a čitati kao Frederick Forsyth. Ako neko hoće da uživa u jelu ide u najbolji restoran i jede malo. Ako hoće da napuni stomak ide u menzu.
*****
Literatura koja izlazi iz stomaka, a da prethodno nije prošla kroz glavu, nema izgleda da nam kaže išta što se tiče glave. Ona bi se pre morala jesti nego – čitati.
*****
Bavljenje književnošću uči čoveka da razume druge ljude, a to što pisci to razumevanje ne primenjuju u ličnom životu i što se ne bi reklo u ličnom životu da raspolažu onim razumevanjem što ga demonstriraju u književnosti, to je opet takođe nešto što treba razumeti.
*****
Problem dobre literature nije u oživotvoravanju, nazovimo to, prijatelja, onih ljudi kojima se vi divite i koje vi volite, nego neprijatelja, onih koje prezirete ili mrzite. Ali da biste ih doveli na razinu ubedljivosti i umetničke istine, vi morate da ih shvatite.
Vi morate da uđete u te ljude, da mislite kao oni, da zastupate stanovišta koja su njihova i u vašem životu neprihvatljiva, i da to činite krajnje ubedljivo, krajnje iskreno i krajnje radikalno.
Život na ledu 1983/84
U stvarnosti kataklizma može trajati dugo, a da ništa ne izgubi od uzbudljivosti. U romanu drama traje kratko ili je nema.
*****
U stvarnosti gde sve zavisi od čina, motivi i ne moraju biti važni. U stvarnosti se najčešće može biti kučkin sin bez dobrih, pa i bez ikakvih razloga. U romanu je to nemoguće.
*****
U mašti se data fakta mogu slagati i raspoređivati bez opasnosti da vam njihov konačan raspored odrubi glavu.
Besnilo
Suštinska istorija, bar ukoliko se tiče književnosti, kreće se nevidljivim kanalima mišljenja i osećanja, nipošto kanalizacijom koju vidimo i kojom teče uglavnom izmet. Istorija je ono što se, uprkos naše pismenosti, ne može zabeležiti, ili materijalizovati, uprkos naše graditeljske, rukotvoračke i pronalazačke veštine.
Ona, dakle, nije samo ono što je zapisano ili u materiju pretopljeno, a često to uopšte nije.
*****
Pod sasvim mogućom pretpostavkom uništenja svih pisanih tragova, pod pretpostavkom dugotrajne eliminacije našeg veka iz memorije ljudske vrste, istorijski roman ispisan isključivo na osnovu arheoloških nalazišta Gulaga mogao bi dovesti do groteskne zablude.
*****
Književna analiza, pogotovu kritika prošlosti, krajnje je osetljiv posao, jer pretpostavlja nužnu primenu naših merila na stanja koja su se pokoravala drugim načelima mišljenja i osećanja. Pedagoški zahtevi istorijskom romanu od strane socijalističkog realizma, nacionalnog romantizma i građanskog racionalizma pokazali su se pogubnim za njegove i umetničke i spoznajne vrednosti. Prošlost uči samo ako je verna sebi.
*****
Najviše što o istorijskom romanu možemo reći jeste da je on personalno i imaginativno viđenje jedne tajanstvene Rorschachove mrlje, čije je konture izbrisalo vreme. Pisanje istorijskog romana, mukotrpna je i neizvesna rekonstrukcija izumrle životinje na bazi izgleda njene repne kosti, nizanje pretpostavki o tome kako je mogao misliti i osećati, postupati i živeti čovek o kome su naša znanja posredna i skromnija nego ona što ih imamo o vasioni.
*****
Mora se reći da je istorijski roman, ako je uspeo, magijski pokušaj da se, na osnovu raspoloživih – po mogućnosti verifikovanih, ispravno shvaćenih i u pravom kontekstu oživljenih – činjenica, vaspostavi duh iščezlog vremena, kroz njegove realne odnose, činove, ideje, osećanja i stanja. Ne da se pokaže kako je to doba izgledalo, već kakvo je bilo. Njima, ne nama.
*****
Misaono najdublji i umetnički najsavršeniji istorijski romani su uvek bili – antimaterijalistički. *****
Mene ne interesuje istorija po sebi, već ono iza nje, što je bira, pokreće, upućuje, komanduje, ili ono što je inhibira. Ukratko, na bazi prototipa balkanskih, pa time i prvih evropskih mitova – određuje. Mene zanima njena antropološka, a ne istorijska funkcija. I zato ja to svoje Zlatno runo smatram antropološkim, a ne istorijskim romanom.
*****
Oživljavanje istorije u romanu delo je Magije, nije Nauke. Fakta su šminka. Šminka lice čini vidljivijim, ali ga ne stvara. Ako pisac ne poseduje lozinku vaskrsenja, proizvešće animirani, a ne pravi život, lešinu koja se kreće, no ne živi. Ličiće na prošlost, ali prošlost neće biti.
Tamo gde loze plaču
No comments:
Post a Comment