MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CIX
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
LJUBAV
Ljubav je – kada se njome bavi roman – puka građa. Kao moć. Kao beda. Zlo. Patnja. Sreća. „Stvarnost“. Sve što u životu učestvuje.
Zlatno doba dijaloga
Ljubav je isto toliko jaka koliko i vera, ljubav može da uvišestruči snagu vere, kao što vera umnožava ljubav.
Atlantida
LJUDI
Ljudi se ne dele po boji kože, a istinu govoreći ne dele se ni po čemu drugom do po naravi.
Korespondencija kao život II
Slepac dovodi u nepriliku ljude koji vide.
*****
Ništa nije ono što se predstavlja, i nema toga koji je takav kakav nam se pričinjava.
*****
Ljudi se menjaju, intelektualci pogotovu, nijednoj boljoj ideji odoleti ne mogu.
*****
Neprijatelji se ne množe kao normalni ljudi. Oni se množe kao spore partenogenezom.
„U Edenu na Istoku“
Ljudi su ono što od njih čine njihove odgovornosti.
„Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“
Kategorija stida nije jednaka kraj mermernog kamina i kamenog ognjišta. Ljudi u bedi i gaće skidaju za svoja prava.
„Kategorički zahtev“
U životu nekih ljudi uvek biva kako drugi snuju, a oni su kao stajaća voda, bara koja se uzmućka samo ako baciš u nju kamen.
Odbrana i poslednji dani
Kao Gazda možeš što oćiš, i magare da budiš, svi će te cenu. Ljudi su klanjali i pred Zlatno tele.
*****
Praktično uvek se više veruje rđavim nego dobrim stranama ljudske prirode.
„Remek delo ili Sudbina umetnika“
Danas više nema pouzdanog sveta. Sve se rasulo, prolukavilo, pokvarilo. Svi su ljudi čekovi bez pokrića.
*****
Jedni luduju, drugi duguju!
Zlatno runo
No comments:
Post a Comment