Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
LUDOST
Jedino se ludaci razlikuju među sobom. U građanskom društvu samo oni imaju izvesnu individualnost i nezavisnost.
Tamo gde loze plaču
Poput međusobno nezamislivo udaljenih i nevidljivih zvezda, ludaci se po svojim sumanutim galaktičkim putanjama kreću, ne znajući jedni za druge, ne dodirujući jedni druge, ne hajući jedni za druge. Njihovi su svetovi čudesno koherentni, samostalni i samodovoljni. I u normama vlastite, jedinstvene i neponovljive logike, savršeno logični.
U svakom slučaju, logičniji od našeg, gde logika ne služi razumevanju funkcionisanja zajedničke stvarnosti, nego opravdanjima ili drugima naturanjem naše vlastite. Ludaci ne zahtevaju da budu shvaćeni, ni priznati kao „naročit pogled na svet“. Oni su suvereno iznad priznanja i izvan shvatanja. Kretanje ludačkog kosmosa odvija se skladno kao i onog – pravog.
Životi tu teku ne uz, nego mimo jedan drugog, ne jedan uprkos drugom, već jedan bez drugog.
„Kategorički zahtev“
Celog veka živimo u prijateljstvu sa svojim ludilom, usavršavamo ga, negujemo, rafiniramo, mnogi od ludila i karijeru prave, a onda jedne večeri nađe nam se pod rukom neki kuhinjski nož... „Bermudski trougao“
Individualno ludilo može čoveka katkada odvesti u raj, ali ako ono postane kolektivno, neizbežno ga vodi u pakao.
Život na ledu 1983/84
Šta je ludilo? Odstupanje od normalnog. U redu, samo šta je – normalno?
Besnilo
Svetu je izgleda opet jednom dosadio zdrav razum. Nalazimo se pred renesansom ludila kao pogleda na život. Jedino nekim odstupanjem od opšte norme može čovek da stekne nezavisnost. Samo mu je umerena doza sumanutosti vraćala samodostojanstvo u opštoj programiranosti i prosečnosti epohe. Samo i tu se manifestovao individualizam vremena. Nekada se ludovalo kolektivno.
U epskim zajednicama ludila. Na dečijim krstaškim pohodima. U spaljivanju veštica. Sa kaluđerima-flagelantima Velike kuge. U cirkusu Maksimusu, na bizantijskom carigradskom Hipodromu, u logoru Aušvica ili na fudbalskoj utakmici. Na masovnim relijima fanatizovanih stranaka. Na kriptičnim misama ezoteričnih sekti. U Gulagu ruskog severa.
Po revolucionarnim konventima koji su ubijali svoje miropomazane kraljeve. Od svega toga danas su ostali jedino fudbalski stadioni i poneki parlament. Danas je svakome stalo do vlastitog ludila, do egzotičnosti, ekskluzivnosti i ezoterije u pomami. Biti što luđi nije više krilatica dana. Biti originalno pomeren je – sve.
1999
Ludaci uvek idu udvoje, samo to ne znaju. Ni oni ni ljudi oko njih.
*****
Ludilo se sadrži u pristanku na mimosvet, u tome da se čovek samo u njemu dobro oseća. U svetu u kome osim njega nema nikog. Nikog mimo tvorevina slobodne i suverene imaginacije.
*****
Ludilo nije odsustvo logike. Ludilo je logika uneta u nemoguće.
Atlantida
No comments:
Post a Comment