MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXVIII

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

MISAO

 Ako čovek nekoliko miliona puta ponovi istu misao, ostaje mu ili da poludi ili da je prihvati kao svoju.
 „Kako se kalio jedan gospodin“

 I misli su roba. I misli se kupuju i prodaju. Jedino što nemaju pakovanje. Još nisam čuo da je ijedan mislio zabadava. Čak ni Sokrates. Zabadava misle jedino manijaci.
 Zlatno runo

 Misao kao i sve na svetu ima svoju cikličnost, da se kao prostor i vreme, i zajedno s njima, u krug savija. U kruženju dolazi misao sebi iza leđa. Kad se krug zatvori, u starim mislima otkrivamo novo značenje i s njim počinjemo novo kruženje…
 Rađanje Atlantide

 Takozvani poslovi koji me vezuju za takozvanu stvarnost podsećaju na uzurpaciju koju su komunisti izvršili još 1944. nad mojim mislima. Učinili su se važnim, neophodnim i neizbežnim kad god sam mislio o tzv. stvarnosti. Stvar je bila u tome što su oni za tu stvarnost i bili važni, samo ta stvarnost uopšte nije važna, pa sa njome ni oni.

Ako čoveka ne vešaju, omča mu ne znači ništa. Ako čovek ne živi u jednoj stvarnosti, šta ga se tiču njeni uslovi.
 *****
Ne treba dopustiti da vam oni koji su vam uzeli slobodu uzmu i pamet, bolje reći da vam je svu zauzmu do te mere da se vi praktično u svojim mislima ničim drugim ne bavite nego njima. Izgleda da je prirodno da rob više misli o onome ko ga je porobio, nego o slobodi koja mu je time oduzeta. *****
Misao koja misli da se spušta do dna sveta, spušta se jedino do vlastitog dna.
 *****
Posmatranjem uočavamo i prihvatamo očiglednosti. Očiglednosti su međutim instrument privida, način kojim se manifestuje neistina o svetu. Vid se tako sa ostalim čulima iskazuje kao sredstvo kojim se ta neistina predstavlja našem umu.

Um dovršava posao falsifikovanja stvarnosti, uspostavljanjem korelacija između tih privida i stvaranjem jednog zatvorenog sistema zabluda. Pojedinačne zablude u takvom sistemu mogu se međusobno dokazivati kao istine, mogu čak i funkcionisati kao istine, a da ipak ceo sistem bude pogrešan. Fakt da se jednim putem može ići ne dokazuje još i da je taj put dobar.

Očiglednost da drugih puteva nema, ništa ne govori o tome ima li njih stvarno ili nema, već samo o prirodi naših očiju. Nije reč o tome da materija ne postoji, da ne postoji empirija, nego samo o tome da je mi ne vidimo na pravi način, a pošto je na pravi način ne vidimo, ona i nije takva kako je zamišljamo. Iz toga proističu sve pogreške našeg rukovanja empirijom.

Svaka, dakle, naša istina više govori o nama nego o svom predmetu. Kad ja kažem da pred sobom vidim svoj pisaći sto, a zatim ga opisujem, ja ne govorim o stolu, ja o tom stolu ništa ne kažem, ja samo svojim opisom i svojom tvrdnjom izražavam prirodu svojih čula, samo njegove granice. Opisujući empiriju mi u stvari samo opisujemo empiriju vlastitog uma.
 *****
Misao se uvek mora vratiti na svoj početak, inače ništa ne iskazuje.
 *****
Ako ste stalno prinuđeni da krijete svoje misli, iako su sa jednog civilizovanog stanovišta savršeno legitimne, jer bi bile shvaćene kao neprijateljske, pa vas možda i na sud odvele, bilo da ih iz istih razloga morate zavijati u bezbroj zaštitnih omota, maskirati, izopačavati, eufemizirati, parabolizirati, i ukratko – unakazivati, neizbežno ćete doći do tačke u kojoj ćete ih izgubiti.
 *****
Sva vaša razlikovanja su u nijansama, sve vaše sličnosti u boji. Avetinjski je napor koji ulažete da iste stvari ispovedate na različite načine. Vi u jeziku tražite svoje slobode kojih ste se odrekli u mislima. Vi ste samo talas istog mora koji se uzdigao iz vode u nadi da će se otkinuti od nje, a zatim pobeđen u nju survao. I dok je prema obali nošen sve je manji, tanji, slabiji, umesto da nas ubije, hladi nam noge.
 Život na ledu 1983/84