Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
NAROD
Masa je primitivni organizam. Umesto želuca ona raspolaže vakuolama, a pritiske prima kožom. *****
Narodne želje su stvar vladine propagande. Kad narod ima suprotne težnje, to znači da je zatajila reklama.
*****
Narodne potrebe su mahom difuzne i više se sastoje u opštim nadama nego u određenim zahtevima. Stoga je bilo moguće pariskom plebsu, kada je tražio glave svojih „neprijatelja“ dati glavu Brissota umesto Dumouriezove.
Slično narodu, ponaša se prema protokolima tradicije i jedan eksperimentalni pas. On nesumnjivo ume da razlikuje zvuke po visini, ali mu to ne smeta da na njih odgovara istovetnim refleksom i kada su te visine frapantno različite. Te razlike, naravno, ne smeju biti neograničene. Ali se ni narodu umesto Dumouriezove nije mogla dati Maratova glava.
Cezarima je zato bilo moguće da narodu daju igre i zabave tamo gde je ovaj tražio hleba i slobode.
*****
Narod koji i ne pomišlja da brani svoje velike „ključne slobode“ može ustati u odbranu neke ništavne; to dokazuje da je njegov refleks prema slobodi bio samo ukočen. Narod koji podnosi da ne utiče na svoj život, može lako ne pristati na poskupljenje bioskopskih ulaznica.
Da bi živela ili oživela, jednoj revoluciji nije potrebno ništa osim refleksa koji su ukočeni, jer stabilnost političkog refleksa uvek postoji.
*****
Svi narodi koji su istorijski, moraju samim time biti i racionalni, jer se njihov proistorizam i sastoji u njihovom pristajanju uz racionalnu determinantu sveta. Ostali su samo realni. Postoje i ništa više. Ništa se u svetu ne bi promenilo da ih nema. (Da nema Srba, svet se ne bi promenio, niti bi bio drukčiji nego što je sada. Ali šta bi se dogodilo da nema Amerikanaca?)
Realni narodi (neistorijski, kontraistorijski) u prvom slučaju su ravnodušni, u drugom negativni, čime hoće da se kaže da njihova realnost, njihovo puko postojanje samo u prvom slučaju ima privremen, anoniman i nepotreban karakter, dok se u drugom njihova realnost približuje prividno istorijskom uzoru.
Antiistorijski narod deluje protivu istorije i njene determinante, pa su delatno realni i nema sumnje da bi svet (jednako kao kod istorijskih) bio drukčiji u njihovom odsustvu. Totalno uništenje jednog antiistorijskog naroda koristi opštem kursu istorije; takvo uništenje je racionalno, jer ono ako se ne potpomogne sredstvima ljudske volje, kad-tad samo odlazi.
Takvo uništenje je prost dobitak na vremenu. Što se tiče neistorijskih naroda, oni se lako asimiliraju, i postaju štetni kad povremeno postanu antiistorijski, opirući se prevlasti onih naroda koji reprezentuju duh same istorije.
*****
Pobeda jednog antiistorijskog naroda je Pirova pobeda!
*****
U fazi neistoričnosti jednog naroda za opredeljenje građana potpuno je irelevantna njegova Prošlost, naime to da li je ili nije ovaj narod ikad bio istorijski! Tradicija racionalno hrani i okrepljuje samo tekuću istoričnost.
Paradoksalno: bivša istoričnost može neracionalno održavati tekuću neracionalnu neistoričnost, nadahnjujući je primerima, podsećajući je na analogije, koje, s obzirom na nove okolnosti nemaju smisla ni opravdanja.
Mogućno je da održavanje jednog neistorijskog naroda zavisi od količine istorijskog duha što ga je ovaj skupio u svojim racionalnim fazama; prošlost sudbinska onda kada se događala postaje sada antisudbinska, jer održava jednu nepotrebnu naciju u uverenju da ima budućnosti. Prošlost se tako projektuje na budućnost: tvrdoglavost tako raste i raste.
*****
Najbolje se vlada kad narod spava. Onda ne oseća da njime vladaju.
*****
Recite narodu šta će dobiti, on će se jedva pokrenuti; recite mu šta rizikuje da izgubi i on se neće zaustaviti. Za njega je vrednija sudbina onoga što već ima nego ono što tek treba da dobije. Aktuelni a ne vizionarski programi pokreću svet, iako ga oni prvi na izvestan način koncipiraju.
Političke sveske
No comments:
Post a Comment