MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXIV
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
NUŽNOST
Nužnost je krivulja. Svaki od pravilnih stavova, izmenom istorijskog konteksta, može postati nepravilan. I obrnuto. Između pravilnog i nepravilnog, postoji stalno dijalektičko pretapanje.
„Kako se kalio jedan gospodin“
Šta je nužnost? Zbir slučaja koje smo iz praktičnih razloga povezali nekom snošljivom logikom.
*****
Ako je sve nužno, ni greške nisu slučajne.
Život na ledu 1983/84
OBRAĆENIK – KONVERTIT
Obraćenici kao i „pokajnički izgnanici“ nikada se ne vraćaju periferiji nekog učenja, sistema, poretka, tamo gde se kakva-takva sloboda još toleriše, gde odstupanja, ako baš i nisu legitimna, nisu kažnjiva, oni srljaju zakonodavnom centru sistema, gde su zahtevi najekstremniji a kompromisi nedopustivi.
Stoga su konvertiti najvatreniji (i najopasniji) sledbenici sistema koji ih je pridobio, kao što su pokajnici najgore sluge sistema koji ih je ponovo zadobio.
Tamo gde loze plaču
Većina obraćenika staro, odbačeno mišljenje, čak i kad nikome zla nije nanelo, ne smatra tek zabludom, ispravljivom pukim prihvatanjem drugog mišljenja. Ono je za njih greh. A greh valja okajati, greh se ispašta. Ispaštanje se, međutim, ne izvodi uvek samokažnjavanjem, samomučenjem. Praktikuje se zlostavljanje drugih.
U istorijskoj projekciji pokajanja preobraćenika su nam upriličila datume kojih se i danas stidimo. U tumačenju konvertita javlja se svaka ideja u svom najčistijem, dakle i – najnepodnošljivijem stanju.
Godine koje su pojeli skakavci
OBRAZOVANJE
Manje me brine nepismenost, koja se trezvenom politikom i vremenom još nekako i da svladati, od polupismenosti, od koje se teže osloboditi i koju skoro da hotimično neguju naše obrazovne ustanove. Ko oči nema, bar zna da se u životu na druga čula mora osloniti, pa ih i razvija da njima oči nadoknadi.
Ko ih ima, ali ih je prekrila mrena pogrešnog ili rđavog odgoja, odbrane u drugim čulima nema.
Držim da pored rigidne realsocijalističke dogme, koja je formirala i našu današnju stvarnost i njenu fatalnu krizu, deo odgovornosti leži i na pedagoškom sistemu, nesposobnom da proizvede slobodne, racionalne, umne, efikasne, moderne ljude, dorasle savremenom evropskom nivou, već jedino neupotrebljive poslušnike, polupismene diletante.
Zlatno doba dijaloga
OČAJANJE
Očajanje je kao pantljičara: beskrajno i rastegljivo. Ako mu ne izađe glava, ostaje. Ono nije gubljenje smisla, već sticanje. Kad smo srećni, stvari nemaju smisla. O smislu govore samo nesrećnici. Potrebne su srčanost i veština.
Tamo gde loze plaču
U svojoj borbi sa pticama, biljožderima, mojim smrtnim neprijateljima, stekao sam neočekivano oružje. Dovoljno je da se pojavim u bašti, sve ptice sa užasom beže. Ne moram čak ni mahati rukama, samo tužno stanem usred leje mojih budućih biljaka.
Korespondencija kao život I
No comments:
Post a Comment