MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CLIV
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
PISAC
Verujte knjigama, ali nikad njihovim piscima. Ne tvrdim da pisci ne mogu doći kao i drugi ljudi do životnih istina, ali budući da ne dolaze do jedne nego do mnogih – putem svoje literature u svom životu, oni ih se ne mogu držati. Oni pisci koji to pokušavaju od svog života čine haos. Istine su protivurečne, tako im životi postaju protivurečni i haotični.
*****
Zabluda da pisci moraju biti humanisti i da su pisci samim tim humanisti što su pisci, potiče od toga što se oni bave ljudima, a ne od toga što ih i nužno moraju voleti. I ključari po zatvorima bave se zatvorenicima, ali to ne znači da ih moraju obožavati. Zabluda potiče i od naše antropocentrične uobraženosti. Otkriće da se vasiona ne okreće oko Zemlje ničem nas nije naučila.
*****
Nemam poverenja u književne generalizacije, ni u kakve uostalom, pogotovo ako ih predlažu pisci.
*****
Sebe smatram piscem ideja. Ideja o stvarnosti, ne piscem stvarnosti.
*****
Čovek kao pisac ne sme imati veću, mada može imati drukčiju slobodu od one koju ima kao pripadnik jedne zajednice. Ako je ima, onda je to privilegovana sloboda i prvi stadijum njenog gubljenja. Umetničku slobodu smatram neotuđivim delom građanskih sloboda, a građanske slobode osnovnim uslovom za umetničke.
*****
Šta može pisac „danas i ovde“? Ponekad može nešto danas, ali tada ne i ovde. Ponekad, pak, može ovde, ali ne i danas. Ali „danas i ovde“ nikad ne može ništa.
Život na ledu 1983/84
Nema ništa žalosnije od pisca koji ćutke mora podnositi da ga hvale zbog ideja protiv kojih je knjigu napisao. Lakše će vam biti da nevolju osetite ako zamislite da ste napravili, prema vašem mnjenju, uspeo radio, za koji svi tvrde da su sjajna dečija kolica (ili obrnuto). Većinu u načelu tvrdoglavih autora neće utešiti ni tvrđenje da su to najbolja kolica na svetu.
Manjina, s jačim nagonom duševnog održavanja, postepeno će se prilagoditi, poverovati u teoriju „dečijih kolica“, te prestati da se svojim delom služi kao radio-aparatom za uspostavljanje duhovnih veza, za koje, očigledno, kolica nisu sposobna; staviće u njih svoje dete, svoje novo delo, i ponosno ga gurati pogrešnim putem.
*****
U životu je put do istine, mimo otkrovenja, bez skretanja u zablude, nemoguć. Razmišljanja pisca o onome što piše i kako to da napiše sličnija su lavirintu s bezbroj slepih hodnika nego jasnom i pravom putu.
U traganju za Zlatnim runom
Pisac može da kontroliše imaginaciju, i poput mikroskopskog filtra što propušta samo njoj prilagođene pojave, da je drži između sebe i realnosti.
Besnilo
Par pohvala nikome ne škode, za pokude pisac nije zainteresovan.
Korespondencija kao život I
No comments:
Post a Comment